Život sa tri bebe u domu Kolarovih: Maša, Staša i Uroš najveći dar srećnih roditelja

0
Foto: privatna arhiva

Biti roditelj najteža je i najlepša uloga koju čovek preuzima dolaskom malog bića u njegov život. Definicije roditeljstva su različite, kao što su i deca različita, ali jedno je sasvim sigurno: “Svi ideali sveta ne vrede suze jednog deteta” – napisao je odavno Dostojevski.
Život za porodicu Kolarov iz Novog Sada dobio je potpuni preokret kada su saznali srećnu vest. Nakon pet godina, ova porodica postala je bogatija ne za jednu, nego tri bebe – Uroša, Stašu i Mašu koji danas imaju pune dve godine.
Borba za dugo očekivano potomstvo konačno se završila dolaskom tri mala bića u život mame Branke i tate Miroslava. Sa kakvim osećanjima se suočavala porodica, kakav je život sa tri bebe, kolika je odgovornost, obaveza i pre svega organizovanost sa tri mala bića, za portal MamaKlik.rs otkrivaju srećni roditelji.

– Kada pomislite da ne možete sa jednim detetom, neka vam mi budemo u mislimo – sa osmehom kaže mama Branka i dodaje: – Staša, Maša i Uroš na svet su došli vantelesnom oplodnjom koja je urađena u jednoj novosadskoj privatnoj klinici. Naša borba bila je dugogodišnja, ali nikada nismo odustajali, posle svih padova, ponovo sam ustajala, ohrabrivali smo se međusobnu i naša želja je uslišena.

Tačno 1. januara 2016. godine u 17 sati i 16 minuta prvo se rodio Uroš (1.700 grama), minut kasnije Maša (1.960 grama) i na kraju Staša (1.970 grama).

– U novosadskoj Betaniji uz pomoć lekara, babica, anesteziologa na svet su stigla naša tri anđela. Bilo je straha, strepnje, ali mi je samo u glavi bilo da sve bude u redu, od tog momenta bila sam samo usredsređena na bebe, da samo sa njima bude sve u redu – priča mama Branka i dodaje: – Bilo je straha i u trudnoći, ipak tri bebe rastu u meni, ali uvek sam se vodila pozitivnim mislima, da će sve biti u redu i tako je izneseno do kraja.

Navodi da prvi dani jesu bili teški, ali da su se vrlo brzo prilagodili novom načinu života.

-Hranjenje, uspavljivanje, presvlačenje, šetnja sve je bilo uigrano i naravno uz pomoć baka. Kako su oni rasli, tako smo se prema njima prilagođavali. Volim da se našalim, pa često kažem, sa jednim detetom stigla bih do Njujorka- kaže nam mama Branka.

Dom Kolarovih je mali vrtić

– Stvarno smo kao vrtić, suprug Miroslav i ja se često šalimo da bismo mogli da otvorimo privatni vrtić. Sad vidite da je za troje dece potreban prostor, za igru, druženje, spavanje i obrok. U početku je bilo dosta brige, sada je sve lakše. Naš dan počinje ranim buđenjem oko 7 sati uz šolju mleka, počeli smo da idemo i u vrtić pa nakon dolaska pripremamo ručak, igramo se, užinamo, spremamo večeru , kupanje i spavanje – priča nam Branka za MamaKlik.rs

Mnogi roditelji se žale da im teško pada uspavljivanje bebe, a kako uspevaju da odjednom uspavaju tri bebe, pitali smo ih.
– To nas mnogi pitaju, kako ih uspavamo, kako ih hranimo – smeje se mama Branka. Dok tata sprema vodu, ja jedno po jedno kupam, baka je često sa nama, jedno po jedno oblači pidžamu, stavljamo ih u krevetiće i uz flašicu mleka već su na pola puta do sna.

Važno je biti disciplinovan, noć je za spavanje, svetla se gase i oni već po navici znaju da je vreme da se prestaje sa svim aktivnostima i da moraju da spavaju:

– Naravno, nije uvek tako u realnosti, mnogo je neprospavanih noći, dežuranja, ali obično se suprug i ja smenjujemo, tu su nam bake čija nam pomoć mnogo znači – kažu Kolarovi.

Foto: privatna arhiva

U vaspitavanju Uroša , Maše i Staše najviše utiču roditelji, a puno zavisi i od dobre organizacije:

Ne trudimo se da nešto uradimo po svaku cenu, tačno znamo kada , šta i kako možemo da uradimo. Ono što sam naučila iz sopstvenog iskustva jeste da decu ne treba forsirati , oni postave sve onako kako žele i onda kada su spremni za to. Mislim na deo kada počinju da sede, da staju na noge, da trče, da hvataju igračku. To je prirodan proces, ali naravno sa njima se mora raditi, usmeravati ih i podsticati, najbolje je uz igru, jer tako lakše uče nove stvari – prenosi nam iskustvo Branka.

Trojke u Srbiji koštaju – mesečno na pelene odlazi 12.000 dinara
Stavka koja mnoge roditelje brine sa dolaskom deteta je da li će biti u ekonomskoj mogućnosti da isprate ceo tok odrastanja. Pelene, hrana, odeća, obuća, kasnije školovanje, da li je ikada dosta novca?
– Novca nikada dosta, nije teško sa troje dece, ali je teško odjednom. Hrana nam je najveća stavka. Trudimo se da u ishrani imamo sveže voće, povrće, meso – proteine, a sve to košta. Za samo jedan dan potrošimo minimum oko 3 litre mleka, na pelene trošimo oko 12.000 dinara, na kozmetiku 8.000 dinara, dnevno se presvlače po nekoliko puta. Ručak im se obično sastoji od mesa – piletine, ćuretine, teletine, nekada nam za dan treba samo kilogram mesa, a isto toliko pojedemo i voća. Obično kupujemo sezonsko voće i povrće-kažu nam Kolarovi.

Garderoba i sva prateće oprema poput kolica, šetalica, igračaka , sedišta za auto veliki su finansijski izazov za Kolarove koji žive od privatnog posla:

– Čini nam se da smo nekada mađioničari, život je skup, sa tri deteta troduplo skuplji, ali sve podnosimo, njihovi osmesi najveća su nam zahvalnost, oni su dokaz da smo u životu nešto dobro uradili, jer nam se ostvarila ne jedna, nego tri životne želje, a to su Uroš, Staša i Maša – kažu na kraju razgovora srećni roditelji.

Mamaklik.rs/Dragana Starčević Ivanić

ODGOVORI

Molimo Vas ostavite Vaš komentar
Molimo Vas upište Vaše ime