Zašto se na današnji dan nose rasparene čarape?!

0

Možda ste danas primetili neobičan trend na društvenim mrežama – fotografije ljudi koji nose različite čarape. Možda ste i uživo, na poslu, u prevozu ili kafiću videli nekog kome se ispod pantalona ili suknje naziru čarape različitih boja. Ne, nemojte misliti da je ta osoba slučajno ovo uradila, izašavši iz kuće u žurbi.

Na današnji dan ljudi ciljano oblače rasparene čarape, odnosno čarape različitih boja jer se danas obeležava Svetski dan ljudi sa Daunovim sindromom.

Daunov sindrom je genetski poremećaj čiji je uzrok višak hromozoma na 21. hromozomskom paru. Dakle umesto dva pojavljuju se tri hromozoma. Zbog toga i nije slučajno odabran ovaj datum – 21.3. Ove cifre slave različitost ljudi sa Daunovim sindromom, odnosno tri hromozoma na dvadesetprvom hromozomskom paru.

Obeležavanjem ovog dana pruža se podrška ljudima sa Daunovim sindromom i poziva se društvo na buđenje svesti o proširenju i poštovanju njihovih prava

Najveći problemi sa kojima se osobe sa Daunovim sindromom i njihove porodica suočavaju su diskriminacija, predrasude, nedostatak finansijske podrške i izostanak ranog zdravstvenog tretmana.

Svetski dan osoba s Daunovim sindromom, prvi put je obeležen u Singapuru 2006. godine. Ujedinjene nacije su 10. novembara 2011. godine prihvatili rezoluciju i time iskazali podršku u zaštiti prava osoba sa Daunovim sindromom u celom svetu, sa posebnim akcentom na zemlje u razvoju.

Daunov sindrom prvi put medicinski potvrđen 1959. godine

Francuski genetičar Džerom Lejen (Jerome Lejeune) je 1959. godine otkrio uzrok ovog sindroma, primećujući jedan hromozom viška na 21. paru, gde su se umesto dva nalazila tri, a u celoj ćeliji ukupno 47 umesto 46 hromozoma. Ime ovom sindromu je dao engleski lekar Džon Langdon Daun (Johna Langdona Downa), još 1866. godine, opisujući sindrom mnogo pre nego što je genetičar Lejen i laboratorijski otkrio uzrok poremećaja.

Daunov sindrom se smatra jednim od najčešćih genetskih odstupanja. Osobe koje imaju ovaj sindrom imaju prihofizičke poteškoće u razvoju – od blagih, do malo težih. Intenzitet sindroma razlikuje se od osobe do osobe, a zdravstvene teškoće su varijabilne. U 30 do 60 odsto slučajeva osoba ima srčane probleme, dok 20 odsto ima poremećaje u radu štitne žlezde. Mogući su i neurološki, hematološki, poremećaji gastroinstestinalnog sistema, bolesti oka, ali i usne šupljine.

 

Osobe sa Dounovim sindromom ne  bi trebalo da budu vidljive samo na ovaj dan, niti o njihovim pravima treba da se priča samo danas.

 

U proseku se jedno od 650 novorođenčadi rađa sa ovim sindromom. Ovakvom detetu je potreban je veliki angažman cele porodice, ali i društva, jer je ponekad mnogo veći problem od navedenih inkluzija u društvo.

Procenjuje se da u Srbiji živi oko 2.000 osoba sa Daunovim sindromom, dok ih prema podacima beogradskog udruženja u prestonici ima oko sto.

MamaKlik.rs 

ODGOVORI

Molimo Vas ostavite Vaš komentar
Molimo Vas upište Vaše ime