Od detetove druge godine, pa nadalje, roditelji se mogu sresti sa nekim oblikom laganja. Ukoliko se potrudimo da razumemo zašto deca lažu, cela porodica uticaće korisno na razvijanje detetove ličnosti. Kroz razumevanje stiče se preduslov da u adolescentskom periodu, ako i kada se sretnete sa laganjem, znate kako da korisno reagujete da ne biste narušili međusobno poverenje.

Šta je laž?

Po zvaničnoj definiciji, laž je suprotno od istine. U svakodnevnom životu susrećemo se sa različitim oblicima laži. Laž je svakako svesna namera da obmanete nekoga radi postizanja određenog cilja.. Postoje tri forme obmane ljudima:

1. Laž
2. Neistina
3. Prećutkivanje

Sve tri forme su različite, ali je njihov krajnji cilj često isti. Mala deca ne poseduju alate neophodne za zlonamerno obmanjivanje odraslih na isti način na koji to odrasli čine. Zato je korisno ne ulaziti u dramu kada dete uhvatite u laži, već razumeti razloge i izabrati adekvatan odgovor tj. pristup.

Razlozi zašto deca lažu

Dete može da slaže i kada se zbuni, ali i kada ga sam roditelj svojim pitanjem navede na laž. Malo dete slagaće na vaše oči da nije prosulo vodu zbog koje ste upravo mokri, dok će starija deca sasvim izvesno slagati da nisu udarila mlađe dete, ili da su uradila domaći zadatak, iako nisu. Na putu odrastanja, laži, neistine, izvrnute ili izmišljene priče su nešto sa čime ćete se sasvim sigurno sretati.

Jedan od prvih razloga za laž u mlađem uzrastu je želja da se dete pokaže u boljem svetlu.

Mnoga deca lažu da bi:

1. Dobila nešto što žele
2. Izbegla nešto što ne žele
3. Testirala roditeljske reakcije

„Šta će se dogoditi ako sada slažem? Šta je posledica? Dobijam li nešto u ovoj situaciji? Kakvo je ovo iskustvo?“ – samo su neka od pitanja koja se kriju u dečijem porivu ka laganju.

Jedan broj dece laže da bi podiglo sopstveno samopouzdanje i samim tim se uklopilo u društvo ili grupu kojoj žele da pripadaju.

Ovo je naročito ispoljeno među decom osnovnoškolskog i srednjoškolskog uzrasta. Tako ćete naići na decu koja lažu da su negde bila, nešto iskusila, posedovala, uradila, nebi li dobila odobravanje zajednice. Kada roditelj primeti ovu vrstu statusnog laganja, korisno je da radi sa svojim detetom na jačanju lične vrednosti deteta mimo grupe i društva, kako bi dete razumelo da je vredno i jedinstveno i bez atributa koje smatra neophodnim da bi se uklopilo u određenu grupu.

Deca lažu i kada potražuju pažnju

Ukoliko dete pokazuje znake depresije ili anksioznosti, može se dogoditi da vam svoje stanje predstavi lakše nego što ono jeste, kako se ne biste brinuli, ili kako bi dodatno krenuli da ga propitujete, ukoliko ste taj tip roditelja.

Postoje deca kojima laž „izleti“ zato što im je „jezik brži od pameti“, kako kaže narod. To znači da impulsivnost te dece pokaže svoje pravo lice kada se ne snađu dovoljno dobro u komunikaciji sa drugima.

Postoje i one „bele laži“ kojima i sami roditelji doprinose svaki put kada detetu napomenu da nešto prećuti ili kaže, kako bi poštedeo ili sačuvao osećanja drugih. U ovom slučaju deca preuzimaju roditeljski obrazac ponašanja.

Koja je funkcija laži?

Ukoliko ste primetili da vaše dete želi da privuče pažnju određenim lažima, korisno je da ih najčešće ignorišete. Nemojte se stalno pitati zašto deca lažu. Biće vam jasno da se nešto nije dogodilo, ali ne pridajte tome mnogo pažnje. Onaj kome je pažnja potrebna je vaše dete. Pokušajte da organizujete vreme tako da provedete više kvalitetnih trenutaka u razgovoru sa detetom, ili u zajedničkim aktivnostima. Pratite razvoj situacije. Ukoliko se laganje smanjuje ili nestaje, znači da ste Vi bili uzrok, odnosno, da je detetu bilo potrebno da privuče vašu pažnju i provede vreme u društvu koje mu prija.

Ukoliko dete izmišlja priče kako bi podiglo sopstveno samopouzdanje, možete ga preusmeriti na nešto korisnije kroz rečenicu: „Ovo zvuči prilično bajkovito, hajde probaj ispočetka i ispričaj mi šta se zaista dogodilo.“

Reč stručnjaka

dr Zoran Milivojević za Detinjarije

„Roditelj treba da zna šta je laž, a šta su drugi oblici neistine. Moguće je da neko govori neistinu iako ne laže. Na primer, osoba je od nekoga čula pogrešan podatak kao istinit, i prenosi ga dalje bez saznanja da je taj podatak neisitinit. Iako govori neistinu, ona ne laže. Neko laže samo onda kada tačno zna šta je istina, ali namerno priča neku drugu priču kako bi istinu prikrio od drugoga. Prećutkivanje je oblik neiskrenosti koji je takođe svestan i nameran, ali nije laž. I laganje i prećutkivanje spadaju u obmanjivanje. Prećutkivanje se smatra manjim grehom od laganja: „Pa šta hoćeš, nisam te slagao!“ Zato zabrana da se laže ne „pokriva“ prećutkivanje. To je i razlog što će dete lakše da se odluči da nešto prećuti nego da slaže. Ako roditelj posumnja da dete prećutkuje, treba da mu postavi direktno pitanje. Tada dete može pokušati da izbegne jasan odgovor, što dodatno povećava sumnju. Kada roditelj inisistira na odgovoru, dete ima izbor – ili da kaže istinu ili da laže.“ 

Nikolina Milosavljević, psiholog i psihoterapeut  „Racio roditeljstvo“

„Umesto kritikovanja i držanja lekcije, roditelj može da istraži nešto mnogo važnije od te trenutne laži, a to su razlozi zbog kojih dete ne želi da podeli pravu istinu sa roditeljem. Sa tonom punim radoznalosti i topline, roditelj može reći detetu: “Hm… to mi ne deluje kao istina. Možda nisam u pravu, ali mi se čini  da se bojiš da mi kažeš tačno šta se desilo. Od čega se konkretno bojiš da kažeš isitinu?” Čak iako dete i dalje ne želi da ispriča šta se tačno desilo, na ovaj način daje mu se do znanja da se nalazi u okruženju koje mu pruža sigurnost i garanciju da neće biti osuđen ili kritikovan zbog greške koja je deo učenja. Nekoj deci jednostavno treba neko vreme da skupe dovoljno hrabrosti da kažu šta se tačno dogodilo.

Ukoliko dete kaže istinu koja se odraslom možda neće dopasti, bitno je da roditelj i dalje ne ulazi u kritikovanje, osuđivanje i držanje lekcija, već da pohvali dete zato što je reklo istinu i zahvaliti mu se na tome, zato što je i odraslima teško reći istinu, a kamoli detetu.

Dete možete ohrabriti da nastavi da govori istinu kroz sledeću ohrabrujuću poruku: “Znam da je nekada teško reći istinu, i hvala ti na tome što si mi je sad rekao koliko god je istina loša. Zaista sam ponosan na tebe zbog toga što si imao snage za istinu. Volim kad si iskren sa mnom.”  „

Polazak u školu i poverenje

Kod nešto starije dece, laganje u vezi školskih obaveza ili toga gde su bili, šta su radili i sa kim su u društvu, trebalo bi da naiđe na posledice.

Poverenje se lako gubi, a teško gradi, bez obzira da li ste dete ili roditelj, a jednom narušen odnos jako teško izlazi iz začaranog kruga razočarenja. Ustanovite od starta jasne vrednosti po kojima vaša porodica funkcioniše. To ne treba da se desi kada dete uđe u pubertet, već mnogo pre toga. Dete treba da zna da se u njegovoj porodici neke stvari ne rade, odnosno, da je uvek korisno reći gde si, sa kim, kada se vraćaš, ispoštovati ustanovljen dogovor itd.

Kako prepoznati da dete laže:

• Izbegavanje pogleda
• Prebrz govor
• Duga pauza od postavljenog pitanja, do odgovora
• Atipično zakašljavanje
• Pogled očima gore levo
• Ljuljanje tela, klaćenje, „čupkanje“ prstiju
• Pogled ka dole
• Višlji ton govora
• Ponavljanje postavljenog pitanja
• Skretanje sa teme

Lični primer

Svojim ličnim primerom pomoći ćete razvijanju korisnog obrasca ponašanja kod deteta. Držite reč i obećanja, prestanite da se preispitujete zašto deca lažu, nemojte izvrtati istinu ili lagati dete, i možete biti sigurni da čak iako iskusite dečiju laž, to neće imati nikakve ozbiljne posledice na dete ili vaš odnos, već će biti deo razvojnog procesa. Ako vam je potrebna podrška tokom ovog procesa, uvek se možete podsetiti koje su to tajne roditeljskih veština, i na taj način osvežiti korisno vaš odnos sa decom.

Posledice zbog laganja ne treba da budu preozbiljne. Ukoliko je vaše dete nekoga udarilo, i slagalo da nije, onog trenutka kada otkrijete istinu, porazgovarajte sa detetom o razlozima zbog kojih se to desilo. Pokušajte da usmerite dete u pravcu drugih načina na koje može da izrazi svoje nezadovoljstvo, i uputite dete na izvinjenje drugom, kao obavezan i logičan sled.

Temelj dolazi iz porodice

Atmosfera koja vlada u porodici najvažnija je za rasplet čitave priče o laganju. Ako postoji temelj, nećete se tako često pitati zašto deca lažu. To bi u praksi značilo: vaše dete je na žurci, pije alkohol što mu nije dozvoljeno ako je maloletnik, a dogovor je da se u sličnim okolnostima kontaktiraju roditelji, kako bi dete sigurno stiglo do kuće. Korisno je da vaše dete zna da je za vas njegova sigurnost najpreča, odnosno, da nema potrebe da se povuče od odluke da vas kontaktira i tako sigurno stigne kući, samo zato što je uradilo nešto što nije poželjno.

Sigurnost je na prvom mestu, sve ostalo na drugom. To ne znači da je drugo mesto manje važno, već da postoje prioriteti.

„Kada si na sigurnom, razgovaraćemo o sledećem problemu.“

Posledica za dečiju laž ipak treba da postoji. Ukidanjem izlazaka nećete nužno sprečiti dete da pije ili ima neki drugi ponašajni obrazac koji ne odobravate. Umesto kazne oduzimanja šanse da izađe sa društvom, edukujte dete na temu alkoholizma, droge, promiskuiteta itd. Na ovaj način postižete dugoročni efekat, što klasična kazna, nema.

Dajte detetu vremena da promeni svoj iskaz tj. kaže istinu umesto laži. Recite: „Dajem ti 10 min. da razmisliš da li je ovo što si rekao istina. Nakon toga imaš pravo da promeniš svoj odgovor, bez posledica.“ – ovo je preporuka doktorke Kerol Brejdi, kliničkog psihologa.

Način na koji možete sprečiti razloge zašto deca lažu, jeste vaspitanje. Takođe, cela porodica mora da razume da savršenstvo ne postoji.  Greške su nešto što nije rezervisano samo za decu, već i za roditelje. Zato je korisno priznati grešku, reći „izvini“, ispričati neku anegdotu ili situaciju u kojoj je samog roditelja greška „koštala“. Na ovaj način ne samo što se gradi odnos: roditelj-dete, već se poverenje jača, dete identifikuje sa roditeljem ili situacijom, a zatim i kreira uvid da greške nisu uvek fatalne, već da je bolje imati saveznika u roditeljima, i izbeći laž kako bi se situacija rešila u njihovu korist. Ukoliko imate nedoumicu, možete nam pisati na: redakcija@mamaklik.rs i svakog petka Mame bez drame odgovara na vaša pitanja!

Za koji god pristup da se odlučite, ne nazivajte dete lažovom, ukoliko ne želite da ono usvoji baš ovakav stav prema sebi, i nesmetano se ponaša u skladu sa tim.