Videćeš ti kad dođe beba

1
Photo: unsplash.com

Sećam se početka svoje prve trudnoće – tek što sam u potpunosti postala svesna činjenice da čekam bebu, a već su me sa svih strana čekale priče i mitovi o roditeljstvu. Baš svi oko mene imali su poneki savet šta treba da radim i kako. I dok sam ja pokušavala da uživam u lepoti koju sam osećala, osim deljenja saveta, ljudi su se i svojski trudili da mi stvore strah od roditeljstva. Ta uloga, zbog koje ću morati da se odreknem sebe i svog života, stvarno je počela da mi deluje zastrašujuće!

Žao mi je što su tada oko mene u manjini bili zagovornici stava “da je roditeljstvo najgori posao, ne bi nas bilo toliko”.

Čini se kao da je uvek zgodnije zaplašiti trudnicu, makar i preventivno, čisto da se ne stvori utisak da je odgajanje bebe neka laka stvar, nešto što možemo i mi, jer je i toliko ljudi pre nas moglo…

Poželjno je čak i da se od svega napravi nekakva nauka i bauk, ne bi li se mi, budući roditelji, preplašili već na početku, sada kad već ne možemo da odustanemo.

Roditeljstvo je nekad vrlo zahtevno, ali nije sve vreme kao iz priča dobronamernih poznanika. A budimo i iskreni –  ljudi, generalno, vole drugima da sole pamet.

Sa ove distance, većine tih saveta se sećam sa blagim podsmehom. Uz malu nostalgiju, napravila sam listu svojih omiljenih “videćeš ti” priča:

  1. Šta si spavao, spavao si

Znate onaj dinar za kojim žalite što ga niste dobili svaki put kad biste čuli neku rečenicu? Za devet meseci trudnoće, mogla sam prilično da zaradim.

– Trudna si? Čestitam! Pozdravi se sa snom – govorili su mi i stari i mladi – novopečeni roditelji, ali i oni koji već imaju unuke. Bilo je i onih koji su birali da ovaj prigodan komentar ostave na društvenim mrežama ispod slike trudne mene (oh, kako zgodno!), čisto da ja, naivna, ne pomislim da ću uz bebu ikada više sklopiti oči. „Naspavaj se sad dok još možeš“, bila je njihova poruka.

A ne znam da li ljudi znaju da san nije baterija mobilnog telefona, pa da ga možete napuniti da vam izdrži i traje sve vreme na vašem dugom put sa novorođenčetom.

U praksi je stvar otprilike ovakva – velika većina roditelja spava manje nego inače, ali sasvim dovoljno da  se naviknu na to. Naravno, ima dana (ponekad i spojenih dana i noći) kada se molite za makar deset minuta sna, ali to su najčešće retke faze u životu vas i bebe. Nažalost, postoje i iskustva pojedinih roditelja koji su se mesecima borili sa svojim opakim nespavačima. Iako su oni u velikoj manjini, ovakvih priča najviše ćete se naslušati dok očekujete bebu.

Znate, uvek ćete sresti nekog ko zna nekog ko se družio sa nekim ko nije spavao ni dana bar dve godine od kada je dobio dete. A vi dok niste zatrudneli ste mislili da su deca bića koja spavaju?! O, kako ste naivni bili. Sad, šta je – tu je.  Poznajem nekoliko mama čija deca ponosno nose titlulu opasnih nespavača. I znate šta? Sve osim jedne imaju ili planiraju drugo dete.

A kada se setim koliko je bilo besanih noći koje sam provela vrteći televizijske kanale ili jutra koja sam dočekivala sumorno skrolujući po fejsu, shvatam da pevanje uspavanki uplakanoj bebi stvarno nije najstrašniji razlog zbog kog ste budni. Jedino što kad si budan jer nemaš šta pametno da radiš uopšte nije cool priča, mnogo je bolja ona – o bebi, otimaču sna.

  1. Pozdravi se sa svojim životom

-Trudna si? Čestitam! Pozdravi se sa svojim životom

– Sa dosadašnjim životom?

– Dosadašnjim, ali i ubudućim.

Jer, znate, ljudi koji imaju decu ne žive.

Otprilike ovakav razgovor je sažetak pojedinih susreta kada sam ljudima govorila da čekam(o) bebu. Čak je i moja baka je jedva dočekala da me ozbiljno upozori kako sa bebom nema više viđanja sa drugaricama, niti skitanja. Oh, koliko je samo bila srećna zbog toga – kad sam već našla muža kome ne smeta da mu žena ide po kafama, konačno mi dolazi neko ko će tome stati na kraj – beba!

Iskrena da budem, prilično me je plašila pomisao da ću imati skroz drugačiji život od onoga na šta sam navikla i onoga što volim. Brinula me je i pomisao da ću zbog svega toga postati neko sasvim drugi.

Retko šta zapravo može u potpunosti da promeni čoveka, a to (nažalost) nisu deca. Ona ne menjaju ono ko ste vi, ali – to shvatite tek kasnije. Moj život svakako ima neke značajne promene, ali se nije promenio način na koji ga živim, a to je ono što ja jesam u stvari.

Photo: pixabay.com
  1. Videćeš ti kako je bilo nama

Verovatno ste tokom svog života već nebrojano puta slušali priču o tome kako ste bili nemogući kao dete i kako vaši roditelji “jedva čekaju da dobijete nekog bar upola takvog da vam vrati sve milo za drago”. Tek tada ćete (možda) shvatiti kroz kakvu su golgotu oni prošli i možda jednom zauvek shvatite njihovu žrtvu.

A tu je i vaša rodbina i prijatelji vaših roditelja, koji se, uz odrastanje svoje dece, sećaju i vašeg detinjstva. Ne zaboravimo ni komšinica, prolaznice, ljude koji se prisećaju svojih iskustava o odgajanju dece, dodajući im zaplete epskih razmera i pouke kakvih nema ni u bajkama.

Činjenica je da ne možemo da znamo kako je nekome bilo, kao što niko ne može da zna ni kako će biti nama. Činjenica je takođe da je trudnici poslednja stvar koju želi da sluša od okoline, a najviše od svojih roditelja, zastrašivanja o onome što je očekuje, čime dolazimo i do sledećeg, još ekstremnijeg komentara koji ćete svakako makar jednom čuti tokom devet meseci:

  1. Neka ti je bog u pomoći

Moja omiljena vrsta savetodavaca. Oni koji bez mnogo priče, uz uzdahe i odmahivanje glavom, uspeju da vam prenese sve užase roditeljstva bez da ste ih išta pitali. Njima je možda odgajanje dece preselo iz sasvim drugih razloga, možda ga se dobro ni se sećaju, ali će u dva coktanja reći sve što misle o vašem hrabrom poduhvatu da dobijete dete.

– Čekate bebu, ha?

– Da (vaš širok osmeh)

– Ajd, neću ništa da ti pričam. NEĆU DA TE PLAŠIM. Ma, videćeš sve i sam. (njihov zagonetni osmeh ili duboki uzdah)

Protiv ove sorte teško je boriti se. Na vaša pitanja “Šta je tu toliko strašno” odgovaraju najčešće odmahivanjem ruke i ne progovaraju, a pričaju onda kad ih ne pitate.

Na kraju shvatite da su njihova iskustva iz noćne more često preuveličana, ili potpomognuta šefom kretenom ili supružnikom idiotom. Ali, sasvim dovoljno da se za sve nedaće okrivi dete.

Roditeljstvo stvarno nije lak zadatak. Odgovorni ste za nekog drugog, odgovorni ste sebi, tom detetu i društvu. Nije lako, ali je lepo, a i prema mom iskustvu, sasvim različito od onih priča koje sam najčešće slušala dok sam bila trudna. Ali manje je zanimljivo nekoga ohrabrivati i reći mu da će on moći da se nosi sa tim. Jer – ako nekome kažemo da nije tako strašno, onda ni mi nismo toliki junaci, zar ne?!

Jasmina Gavilov Dražić, blog mamaonline

ODGOVORI

Molimo Vas ostavite Vaš komentar
Molimo Vas upište Vaše ime