Tajne uspešnog roditeljstva

„Ja nisam moje ponašanje.“

Zvuči neverovatno, ali često činimo stvari usled različitih okolnosti koje u nama bude i ono što nismo znali da posedujemo. Ovo se dešava kako u pozitivnim, tako i u manje pozitivnim, odnosno, potencijalno nekorisnim situacijama po nas.

 

Postavi se u određenu situaciju, i iznenadićeš sam sebe reakcijom koja može uslediti.

 

Zato je korisno da našu decu ne posmatramo isključivo kroz njihovo ponašanje. To znači da bi jedan od prvih koraka u otkrivanju tajne uspešnog roditeljstva bio: odsustvo etiketiranja.

„Lenj si, glup si, bezobrazan. Vidi na šta ličiš, lažovu, neradnice, razmažena devojčice…“ sve su ovo reči koje često nemamo osvešćeno u momentu u kojem se nađemo isprovociranim od strane detetovog ponašanja.

Ponavljajte dovoljno dugo sve navedeno, bilo zajedno, bilo izolovano kao jednu odrednicu za koju mislite da odgovara ponašanju vašeg deteta, i dete će upravo postati to – lažov, lenjivac, osoba koja sumnja u svoje sposobnosti, neradnik, razmaženo biće koje očekuje sve i svašta itd.

Savet: pokušajte da razdvojite dete i ponašanje. To ćete najbolje učiniti kroz razumevanje da treba sagledati čitavu priču, dopreti do deteta i razloga za njegovu reakciju, odnosno, sporno ponašanje. Ako se nekoristan ponašajni obrazac ponavlja, pokušajte da razmislite o čitavoj atmosferi u kući, periodu u kojem se dete nalazi, mogućim razlozima za ponašanje, a potom se i konsultujte sa stručnjakom, ukoliko sami ne dolazite do rešenja.

Etiketiranje S. T. O. P

 

Prevaspitavanje

Želite da vaspitate dete? Počnite od prevaspitavanja samih sebe. Lekcija broj 2, u okviru otkrivanja tajni uspešnog roditeljstva.

Samostalno prevaspitavanje je možda i najteži segment u roditeljstvu, jer je svest ono što treba aktivirati, percepcija ono što treba probuditi, istančati ili steći, a ego ono što treba odbaciti.

Teško? Možda. Neophodno? Apslolutno…

Imate li loše/nekorisne navike, šta vas nervira, čemu težite, frustrira li vas nešto. Čime ste zadovoljni, a čime ne. Koliko ste spontani i sigurni u sebe u toku dana. Kakvi su vaši snovi? Imate li ih?

Sve su ovo pitanja na koja je korisno odgovoriti tokom prvih godina roditeljstva. Menjanjem sebe, dajete detetu šansu da uči po principu copy/paste-a, od roditelja. Jer dete upravo uči kroz imitaciju.

Ukoliko biste voleli da vaši klinci ne budu robovi ekrana, ispustite telefon iz ruku. Ostavite cigarete, ako planirate detetu da savetujete da ne puši. Prestanite da vičete, ako ne želite da dete jednoga dana viče na druge ili vas. Pokažite primerom kakvo ponašanje je primereno za vaše porodične vrednosti i uverenja.

Dete je ogledalo porodice u kojoj raste. To je najveća otkrivena tajna o roditeljstvu, na koju se često zaboravlja.

 

Slušanje

Umeće slušanja je krucijalno u roditeljstvu. Čuti i slušati nije isto. Možete biti u stanju da ponovite sve šta je vaše dete reklo, a niste razumeli suštinu. Zato je važno da se oslonite na prethodni korak, i kroz izgradnju svoje ličnosti, podstaknete kod sebe nove resurse koji će vam pomoći da dete bolje razumete.

U slušanje spada i osluškivanje, razumevanje, empatija, komunikacija, leksika koju koristite…

Da, sve ovo nije izgledalo tako teško kada su „nas naši vaspitavali…“ međutim, to što ne pamtite kroz šta su tačno prolazili vaši roditelji, ili ste sami svedoci sistema u kojem se ljudi nisu bavili roditeljstvom ili sopstvenim razvojem na ozbiljan način, ne znači da su to bila bolja vremena, već samo drugačija. Ne zaboravite da su i ta vremena tobože „savršenog“ vaspitnog sistema u kojem je batina iz raja izašla, a svaki savet bio zakuvan uz šoljicu komšijske kafe, a ne sugestiju stručnjaka, vremena koja su iznedrila ljude čiji su životi disfunkcionalni, i ne mogu poslužiti kao primer. No, i u vreme naših starih, bilo je porodica koje su osveščeno i uz pažnju, vaspitavale jedni druge, unutar bliskog kruga, kreirajući zdrav temelj za živote svoje dece.

Zato, neka vam tajne uspešnog roditeljstva ne budu balast, već motivacija da preispitate vaša dosadašnja uverenja, i kreirate najvažniju stvar za odrastanje jednog deteta – funkcionalnu sredinu.

Ukoliko ne znate šta funkcionalno podrazumeva, to bi značilo da je porodica celovita, odnosi ravnopravni, poštovanje uzajamno, komunikacija jasna, poverenje ispunjeno, greške se percipiraju kao neuspešni načini da dođemo do nečeg, a ne fatalnost. Roditelji koji podržavaju dete da nauči kako da podigne svoj prag tolerancije na stres ( ne bude razmaženo), da se osamostali ( podrška u segmentima razvoja u kojima dete preuzima odgovornost za određene radnje ili odluke, shodno uzrastu), i stekne poverenje u sebe i svoju porodicu, koja je prva instanca za rešavanje izazova.

 

Strpljenje

Ukoliko do sada niste naučili značenje ove reči u praksi, roditeljstvo će vas približiti odgovoru, najblaže rečeno. Deca imaju svoj individualni „sat“ – vreme u kojem rastu i razvijaju se shodno mnogim faktorima, i najvažnije – različito od drugih. Okvirna pravila postoje. Njih možete konsultovati kroz ono što sadrže tabele razvoja dece po uzrastima, no odstupanja su ono na šta ćete sigurno naići.

Setite se ovoga kada budete žurili, a vaš mališan ne bude mogao sam da obuje cipelu, insistirajući pritom da mu ne pomažete.

Tu stupa na scenu vaše prevaspitanje. Prioriteti, organizacija vremena, i predikcija. Ukoliko znate da je vaše dete u fazi: „hoću ja!“ onda planirajte da počnete sa spremanjem ranije, kako biste sve stigli. Vikanjem, prevrtanjem očima, nerviranjem ili uzdisanjem, nećete mnogo postići, osim da vašem detetu pokažete da vas nervira. Da li je to ono što želite?

 

Ljubav i empatija

Ko ne voli svoje dete…pitate se? Možda i postoje usamljeni slučajevi, ali ljubav je jedino neupitna kada je vaspitanje na tapetu. Svi volimo i svima su nam puna usta ljubavi. No, da li ljubav i vaspitanje imaju veze?

Donekle.

Bez ljubavi ne možete pomoći stvaranju funkcionalnog pojedinca.

Ali ako samo volite, a sve drugo radite nekorisno/pogrešno, ali iz najbolje namere, onda vam ljubav neće pomoći. Jer dete neće pamtiti da je bilo voljeno, već će svoj život percipirati kroz uspehe i neuspehe koji su posledica svega što je dobilo kao nekorisni temelj u porodici.

Zato roditeljska ljubav ne može ići bez roditeljske veštine – razumevanja i stavljanja u poziciju deteta, kada je to potrebno.

Ovo se postiže radom na sebi koji se dešava mnogo pre nego što postanemo roditelji.

Što je pojedinac osvešćeniji, to je šansa da bude bolji roditelj, veća.

 

Biti uspešan roditelj znači:

Imati dete koje funkcioniše u okviru vremena, mesta i trenutka u kojem postoji, rešavajući samostalno izazove i probleme, zbog kojih neće zapadati u stanja fatalna po sebe, niti druge dovoditi u pomenuto stanje. Odgajiti socijalno i emocionalno inteligentno biće, koje neguje empatiju prema drugima. Biće koje neće biti vezano za vas iz nužde, već iz želje da budete deo njegovog života.

Jedina tajna za uspešno roditeljstvo je doslednost…

Ukrotite je, i brinućete mnogo manje!