Adolescencija je period u kojem se deca, pa i roditelji suočavaju sa višestrukim promenama. Seksualnost u adolescenciji predstavlja izazov više kada su promene u pitanju.
Promene u tinejdzerskom dobu javljaju se na:
- Biološkom
- Fiziološkom
- Psihološkom planu
Shodno tome, roditeljska (vaspitna) uloga trebalo bi uveliko da se menja kako bi se roditelj prilagodio ovom turbulentnom periodu.
Lude godine
Jedno od najvećih pitanja, pa i bojazni roditelja je – na koji način da njihov adolescent razvija obrasce zdravog seksualnog ponašanja.
Ovo je jedna od najspecifičnijih odlika adolescencije, s obzirom da edukacija i usmeravanje na ovu temu seže daleko u detinjstvo. Medjutim, ujedno je jedan od najčešćih propusta koji roditelji prave. Pod izgovorom tabua najčešće se prave propusti u ovom važnom segmentu. Što nas nadalje vodi do sve češće pojave promiskuitetnih oblika ponašanja kod adolescenata.
Plavo ili roze?
Druga pojava, koja je posebno zanimljiva, jeste upravo ona koja se odnosi na „dvostruke aršine“ ili podelu na stereotipe, kada su u pitanju dečaci i devojčice. Shodno tome, moram istaći da se češće susrećem sa represivnim oblicima „usmeravanja“ kada su u pitanju devojčice, a sa druge strane potpunim izostankom interesovanja za usmeravanjem kada su u pitanju dečaci.
Evo nekih primera izjava roditelja, kojima svedočim u praksi: „Ma kakav dečko u njenim godinama“.
Iza ove izjave najčešće sledi niz represivnih metoda kojima se roditelji koriste kako bi sprečili svoje dete da se interesuje za emotivne odnose i sve ono što sa sobom ti odnosi nose.
Od diskreditovanja osećanja, potreba i posramljivanja: „Ma to što pričaš je smešno, to nije ljubav, čekaj da porasteš, ne znaš ti šta su problemi, čuj, ona se zaljubila, tako se ponašaju/izgledaju prostitutke i sl.“
Do represivnih metoda kontrole:
- Zabrane izlazaka
- Oduzimanje privilegija
- Kažnjavanje
- Oduzimanje telefona
Ili izjave: “ Ne možeš da se družiš sa dečacima, kako si se to obukla, smesta se presvuci, ne možeš da se družiš sa tom drugaricom, ona je devojčica „lakog“ morala.“
Kod roditelja dečaka je situacija nešto drugačija
Majke dečaka uglavnom sebi postavljaju pitanje: „Zašto se ponaša/komunicira sa devojčicama na tako lascivan način, gde je to čuo, gde je to video i sl.“
U biti ovog primera stoji jedna sveopšta nemoć, uz izostanak reakcije, ili eventualnih represivnih metoda u vidu zabrane društvenih mreža, oduzimanja telefona i sl.
Dok očevi, čija uloga bi ovde trebalo da bude dominantnija, najčešće podržavaju interesovanje dečaka za devojčice, pa neka je obraćanje istima i neadekvatno, jer, on je tatina „muškarčina“…
Opis ova dva obrasca nas vodi direktno do zaključka zašto je promiskuitet u adolescenciji sve učestalija pojava, a seksualnost u adolescenciji – tabu tem
Svim ovim porukama i metodama, adolescenta odgurujemo dalje od sebe i šaljemo ga upravo putem kojim ne želimo da ide.
Ironično, ne?
Adolescent koji ima ovakav tretman od strane roditelja, neće prestati da oseća i želi ono što mu je u tom trenutku važno (iako je možda pogrešno) već će usmeriti sve svoje napore da postigne svoj cilj, tako da roditelji za to „ne saznaju“.
Granice moraju postojati. Svaki segment adolescentnog perioda nosi različite emocionalne, fizičke, ili seksualne potrebe od strane tinejdžera. Uloga roditelja je da sasluša tinejdžera i da ga usmerava u odnosu na intenzitet potreba i uzrast u kom se tinejdžer nalazi.
Gde su granice?
Uzrast 11-12 god.
- Interesovanje za pažnju suprotnog pola u platonskom smislu
- Poruke, razgovori, držanje za ruke, zagrljaj
Uzrast 13-15 god:
- Potreba ljubavi/naklonosti u smislu poljupca
Već od 16. godine tinejdzeri intenzivnije počinju da se zanimaju za seksualne krakteristike drugog pola. Ovo ne znači da bi trebalo podsticati tinejdžera od 16 god. da ulazi u seksualne odnose, niti da iste podržavate, ali je dobro znati sa čime se suočavate u svakom od perioda adolescencije. Na ovaj način ćete biti spremni na adekvatno usmeravanje tinejdžera. To je upravo ono na šta morate usmeriti svoje napore, nasuprot represije i zabrana.
Kontrola u smislu odabira vršnjaka mora postojati, s obzirom da je tinejdžer u ovom periodu u potrazi za svojim ličnim identitetom i kao takav, neretko isprobava šta je to što bi mu/joj pristajalo.
Da li je zabrana pravo rešenje?
I ovde, kao u prvom primeru, kod tinejdžera bi trebalo graditi vrednosne kapacitete, ali ne tako što ćemo udariti stereotipnu etiketu, zabranu i tačku na druženje sa vršnjacima za koje možda procenjujemo da su neadekvatno društvo za vaše dete, već kroz razgovor o uzrocima i posledicama primećenog neadekvatnog ponašanja, stila oblačenja i sl. , a uz edukaciju o alternativnim oblicima ponašanja (koja želimo podstaći) i benefitima koje nose.
Shodno svemu pomenutom, kao i činjenici da je adolescencija period u kojem dete prolazi kroz niz promena, ( na biološkom, fiziološkom i psihološkom planu) obrazložila bih svaku od stavki u odnosu na temu seksualnosti kod adolescenata. Odnosno, odakle zapravo te „potrebe“ za čije zadovoljavanje, adolescenti, ukoliko nisu pravilno usmereni u primarnoj porodici, ne biraju sredstvo.
Na biološkom planu dolazi do niza promena u hormonskoj strukturi, što nam daje odgovor na pitanje zašto su njihove potrebe realne i zbog čega ih je važno razumeti i uvažiti.
Na fiziološkom planu, telo adolescenta se menja, dobijaju polne odlike, kojima postaju privlačniji suprotnom polu.
Na psihološkom planu, dolazi do potrage za ličnim identitetom, uklapanjem u okvire društvene slike, dopadanjem od strane vršnjaka i sl.
Ako uzmemo u obzir prethodno rečeno, sasvim je logično da u ovom periodu način na koji zadovoljavaju svoju primarne potrebe za isticanjem, dokazivanjem, dopadanjem, osećajem pripadnosti, prihvaćenosti, ličnim identitetom, začinjene hormonskim oscilacijama, uveliko zavise od kvalitetne izgradnje ličnih kapaciteta, u ranom detinjstvu, kao i odnosom sa roditeljima u ovom izazovnom periodu.
Ukoliko temelji nisu pravilno postavljeni, imaćemo adolescenta koji će privlačiti pažnju vršnjaka, suprotnog pola, pa i roditelja na veoma neadekvatne načine. Adolescenta koji odgovore na gomilu pitanja neće odgovor tražiti od vas, već od drugih vršnjaka koji ih razumeju i uvažavaju njihove želje. I tu leži glavna zamka, to vam je, dragi roditelji, situacija u kojoj „Slep, vodi slepog…“
Kako se postaviti?
Zaključak bi bio da njihove potrebe, želje i htenja ne prestaju zato što je vama teško. Niti zato što još niste spremni da se nosite sa njima. One rastu i multipliciraju se. Stoga, kada pomislite koliko je vama teško da se nosite sa njihovim promenama, ili na temu. seksualnost u adolescenciji, zamislite kako bi vam bilo da se zapravo nalazite u njihovoj koži, a da razumevanje i usmeravanje ne možete dobiti od najbližih.
Univerzalni savet bio bi da razmislite o svojim otporima vezanim za ovu temu. Da ih prepoznate, uvažite i potrudite se da vaspitne obrasce prolagodjavate razvoju vašeg deteta, pa čak i kada je ciljani period „daleko“.
Jer, edukacija, izgradnja ličnosti kao i kapaciteta deteta ne počinje u adolescenciji. U njoj se zakružuje.
Autor: Jelena Ivanović, specijalni pedagog
Instagram: @kreativnipedagog
PS. Da biste se pripremili na izazove koji vas očekuju na temu: seksualnost u adolescenciji – veštine komunikacije su ono što vam je najpotrebnije. Pročitajte u LINKU na koji način je korisno da kao roditelj komunicirate sa detetom!
