Kako dete govori?
Razvoj govora kod dece mogu pratiti različiti izazovi. Neki od njih su poznati roditeljima, a za neke je potrebno da budu primećeni od strane stručnog lica: logopeda – defektologa, kako bi dete otklonilo poteškoće i razvijalo se u skladu sa uzrastom.
Mama Klik, uz podršku autora teksta: MSC Marije Končar, Master defektologa, čije objave možete pratiti na sajtu: Pitajte defektologa i na zvaničnoj Instagram stranici, predstavlja verbalnu dispraksiju – jedan od potencijalnih problema sa kojima se dete može sresti u određenoj fazi razvijanja govora.
Verbalna dispraksija
“Rečeno mi je da mi dete ima verbalnu dispraksiju. Šta to znači?”
Verbalna dispraksija je stanje gde deca imaju poteškoće u uspostavljanju i koordinaciji pokreta koji su potrebni kako bi reprodukovali govor, a sam problem sa govorom nije uslovljen oštećenjem nerava ili mišića koji su zaduženi za govorni aparat.
Dete koje ima verbalnu dispraksiju ima problema sa pojedinačim glasovima i spajanjem glasova u reč, pa je govor često teško razumljiv. Iako je govor taj koji je najviše pogođen u ovom slučaju, pojedina deca takođe mogu imati poteškoća sa pomeranjem usta i jezika, pa mogu iskusiti i teškoće prilikom jela. Povremeno, verbalna dispraksija može biti udružena i sa motornom dispraksijom, kada dete ne može koordinisati pokrete svog tela (ovu decu čestu nazivaju nespretnom decom).
Koje aktivnosti možemo da sprovodimo sa decom u cilju stimulacije razvoja?
Kako bi se govor pravilno razvio važno je da mišići lica, usta, jezika mogu da izvedu različite pokrete. Dobro razvijena oralna motorna praksija jeste jedan od uslova za pravilan izgovor glasova. Cilj vežbi za verbalnu disfunkciju jeste da se stimulišu pokreti usta i jezika.
Vežbe se izvode ispred ogledala kako bi dete moglo da gleda svoj odraz u ogledalu:
- Pravite smešna lica
- Grimase
- Oponašajte pokrete otvaranja i zatvaranja usta kao riba
- Recite detetu da napravi mala usta kao da je miš ili velika usta kao da je lav
- Recite detetu da proba da dodirne jezikom nos, da stavi jezik u obraz, da proba jezikom da napravi zvuk poput galopa konja
Pored vežbica pred ogledalom kroz igru provucite aktivnosti duvanja i sisanja.
Neka dete:
- Pije vodu na slamku
- Zapalite rođendansku svećicu i tako vežbajte duvanje
- Pravite balončiće od sapunice.
- Na plastičnom tanjiru pomešajte vodu i temperu, dete duvanjem uz pomoć slamčice treba da napravi šare na tanjiru (možete korisiti i papir).
Pratite interesovanja deteta i probajte da kroz igru i svakodnevne aktivnosti stimulišete razvoj oralne muskulature.
Iz Centra za dečiju psihologiju kažu:
„Uloga roditelja, zapravo počinje pre započinjanja tretmana, u kući i porodičnom okruženju, praćenjem i stimulisanjem dečijeg govorno-jezičkog razvoja. Mnoga istraživanja upućuju na značaj angažovanja roditelja u uobičajenom razvoju prelingvističke komunikacije. Faza prejezičkog razvoja predstavlja temelj usvajanju govora i jezika. Zato su stručnjacima važna sva ona odstupanja koja se uoče još u ranom razvoju, mnogo pre nego što dete progovori. Preventivni rad podrazumeva edukaciju roditelja kako da usmere svoju pažnju na praćenje govorno jezičkog razvoja svoje dece i informisanje o pokazateljima mogućih razvojnih teškoća deteta.“
Razvoj govora kod dece je jedna od najinspirativnijih tema za razmišljanje.
Ukoliko vas interesuje još srodnih tema, pogledajte sjajan i koristan tekst na temu: Zašto moje dete ne govori!
