Prvi koraci: Kako odabrati najbolje cipelice za dete?

0

KOJI MODEL I MATERIJAL ODABRATI, KAKO “UBOSTI” PRAVI BROJ, KAKO SE U SVEMU “IZBORITI” SA NESTAŠNIM, RADOZNALIM ŠVRĆOM U TRGOVINI…

Prvi dečji koraci predstavljaju jedan od najznačajnijih događaja, ne samo u detetovom, već i u životu roditelja.

Ovaj uzbudljivi trenutak označava pravu prekretnicu u sticanju samostalnosti, momenat kada vaša mirisna bebica iz kolica postaje formirano detence koje se konačno dočepalo svojih nožica i postalo radoznali istraživač šarenog sveta.

Naravno, potrebno im je obezbediti adekvatne cipelice-hodalice koje će pružiti punu podršku sićušnim, nespretnim stopalima.

Međutim i prva – premijerna – ali i svaka sledeća kupovina dečjih cipela, celu priču podiže na sasvim novi nivo.

Koji model i materijal odabrati, kako ubosti pravi broj, kako se izboriti sa nestašnim, vrpoljivim švrćom i istovremeno komunicirati sa osobljem trgovine, i tako dalje i tako dalje… Imenujte sve ono što podrazumeva šoping sa detetom.

Drage mame, iako je sa decom osnovno pravilo da pravila nema, multitasking vam nije nepoznanica i izborićete se i sa ovim. A evo kako:

  • Prvo, obavezno povedite dete u kupovinu. Šopingovanje napamet može proći kada su benkice ili pantalonice u pitanju, ali sa cipelama nema šale.
  • Ponesite ili obujte detetu čarapice one debljine kakvu će inače nositi na odabranu obuću, da vas čarapica ne bi zavarala u pronalasku pravog broja.
  • U kupovinu idite siti i odmorni, u periodu kada nema gužvi.
  • Povedite sa sobom nekog naoružanog strpljenjem, ko ume sa decom, da vas rastereti dok birate model ili razgovarate sa trgovcima. Boravak u prodavnici ne mora da vam se svede na slaganje porušenih izloženih modela jer je malac bez kontrole naprasito odlučio da se bavi enterijerom!
  • I, zaboga, ponesite omiljenu igračku! Nigde bez igračke! :))

Veličina cipelica:

Kada je reč o samoj veličini, odgovarajući broj cipela pre svega podrazumeva to da one ne budu ni prekomotne ni tesne.

Photo: pinterest.com

Kada obujete detetu cipelice, nemojte ga ostaviti da sedi. Postavite dete u stojeći položaj kako bi se stopalo u obući u potpunosti raširilo.

Proverite njihovu dužinu tako što ćete pritisnuti vrh cipelice ispred palca ili drugog najdužeg prsta. Ako pritiskom ustanovite da postoji prazan prostor oko jednog centimetra, dužina je odgovarajuća.

Zatim, sa zadnje strane zavucite vrh malog prsta svoje ruke da biste proverili da li pete imaju mesta. Ako nema mesta za vaš mali prst, cipele će biti tesne, a ako ima više mesta – biće velike.

Pored dužine, možete proveriti i širinu cipele tako što ćete da je štipnete na mestu gde taban prirodno pravi svoj luk. Ako je obuvena cipela sa unutrašnje strane smreškana i ako možete da uhvatite više materijala – obuća je preširoka i prevelika, a ako uopšte ne možete da štipnete cipelu sa strane, sigurno će biti preuska.

Slično pravilo važi i za dublje gležnjače – ustanovite li da ima viška prostora oko dečjeg članka, sasvim je izvesno da ste odabrali veći broj.

Ako još nije sigurno na nogama, pomozite detetu da prohoda po trgovini i pratite kako šeta, da li mu cipelice spadaju ili se prstići ocrtavaju.

Možete da proverite i dečja stopala posle testiranja željenog para cipelica – primetite li da je koža na nogama crvena, moguće je da prave neželjeni pritisak.

Radi vlastite sigurnosti, možete krojačkim metrom da izmerite dužinu dečjeg stopala (dok stoji) i uporedite sa dužinom unutrašnjosti cipele. Većina modela na jeziku ima oznaku veličine u centimetrima, pa nećete morati da gurate metar u cipelu.

Pojedine prodavnice imaju specijalizovane merače stopala – zamolite trgovca da vam pomogne u merenju i pri izboru broja.

Postoji i jedan mali trik, pod uslovom da se uložak može izvući iz obućiceizvadite ga, stavite na pod i postavite dečje stopalo preko njega. Tako ćete steći pravi uvid u to šta se dešava u unutrašnjosti cipelica.

Obavezno testirajte i levu i desnu cipelu jer stopala ne moraju biti identične dužine.

Kakvu obućicu odabrati:

Cipelice bi trebalo da su izrađene od prirodnih materijala, poput kože ili platna, da bi nožice disale, kako se ne bi preznojavale i kako se ne bi stvorile gljivične infekcije.

Photo: pinterest.com

Ukoliko kupujete obuću za zimu, pazite da je nepropusna, da nije kruta i oštro sečena u predelu listova.

Đonovi bi trebalo da su lako savitljivi i lagano izbrazdani da bi olakšali hodanje i sprečili klizanje. Savijte cipelicu oberučke – dobićete uvid u elastičnost potplate.

Jako je važno da petni deo bude ojačan iznutra kako bi stabilizovao noge, a poželjno je da prednji deo bude širok i polukružan kako bi prstići imali dovoljno mesta.

Za one malo starije švrće, birajte cipele “na čičak” – lakoća zakopčavanja podstaći će ih da se sami obuvaju.

Ma koliko padali u iskušenje, ne kupujte obuću unapred. Dečje noge u ranom periodu rastu munjevitom brzinomali neujednačenim tempom; moguće je da se preračunate i da fensi-šmensi pape, koje ste ošacovali pre vremena, završe nenošene jer su tabančići odlučili da prebrzo ili presporo rastu, pa ste preskočili sezonu.

Svakako, šoping će se ponavljati svako malo, pa ćete se brzo ispraksovati.

Ponavljaće se i oni trenuci kada u trgovini silom prilika, po bog zna koji put, izvodite joga pozu “Pas koji gleda dole”: Purpurnog lica visite naopačke, dok vam krv jurca u glavu i znoj rosi nausnice, a dete grčevito čupa brižljivo nameštenu frizuru (da, vašu), nezainteresovano gurajući levu nogu u desnu cipelu

E, tu vam ne možemo pomoći 😀

Još jedan mali savet: puštajte mališane da hodaju bosonogi kad god je moguće, to je zaista najzdravije za pravilan razvoj stopala!

Erna Bučinski

ODGOVORI

Molimo Vas ostavite Vaš komentar
Molimo Vas upište Vaše ime