Prevencija steriliteta

0
Foto: pixabay.com

Biološki posmatrano, najbolje godine  za trudnoću, po mišljenju većine stručnjaka, su rane dvadesete godine kada je začeće najlakše. Ipak, ono što se smatra biološki najadekvatnijim dobom, nije nužno i psihološki najbolji period, pa se mnoge žene u svojim dvadesetim godinama još uvek ne osećaju psihički spremne za rađanje i decu.

Pored toga, potrebno je uzeti u obzir i druge faktore koji su razlog odlaganja osnivanje porodice kod mladih ljudi, te je tako sve više žena koje rađaju u svojim tridesetim i četrdesetim. Te su odluke rizične, jer je dokazano da se plodnost žena umanjuje nakon 32. godine, a muškaraca posle 42. godine života. Bez sumnje, najteže je sprečiti neplodnost zbog odloženog rađanja.

Bez obzira kada se partneri odluče na rađanje, postoje faktori koji doprinose očuvanju plodnosti kod oba partnera.

Redovni lekarski pregledi

Važno je redovno odlaziti na ginekološki pregled, koji inače ne može najaviti kakva će biti plodnost kroz pet ili deset godina, ali može oceniti trenutno stanje plodnosti. Dobro je s lekarom razgovarati o opštem zdravstvenom stanju koje može značajno uticati na mogućnost oplodnje. Neke bolesti (npr. sindrom policističnih jajnika) utiču na promene hormona koji utiču na plodnost.

Kontracepcija

Korištenjem pouzdanih metoda kontracepcije čuva se plodnost na način da se vrši prevencija od neželjene trudnoće i namernih pobačaja i polno prenosivih bolesti.

Prekomerna ili nedovoljna telesna težina

Primerena telesna težina važna je za zdravlje uopšteno, pa tako i za zdravlje reproduktivnih organa i redovnost menstrualnog ciklusa. Ako je težina previsoka, telo ima više masnih ćelija i one utiču na veću proizvodnju estrogena– a previše estrogena za telo znači signal da je pod kontracepcijom. Osim toga, previsoka telesna težina znači povećan nivo insulina kod žena, što može uzrokovati da jajnici prestanu da oslobađaju jajne ćelije.

I preniska težina može biti problematična jer nedostatak estrogena, primarnog ženskog polnog hormona, usporava reproduktivni ciklus ili ga čak (privremeno) prekida.

Preterana fizička aktivnost

Preterana fizička aktivnost obično znači drastično smanjenje masnih ćelija koje, kao što je već rečeno, otpuštaju estrogen koji je važan za redovni menstrualni ciklus. Preterana fizička aktivnost može dovesti do neredovnog ciklusa ili čak amenoreje, što ima nepovoljan uticaj na mogućnost začeća.

Pušenje

Pušenje je štetno i za jajnike i matericu. Ometa proizvodnju estrogena i može oštetiti jajne ćelije. Jajne ćelije postaju tako podložnije genetskim anomalijama.

Zdrava ishrana

Konstantno unošenje brze, masne, prerađene hrane u organizam, može da utiče na plodnost. Treba se truditi da izbegavamo konzervanse, pesticide, herbicide, fungicide, insekticide, anaboličkih steroide i nezdrave dijete. Važno je i sprečiti nedostatak joda, vitamina D, gvožđa, folne kiseline (vitamin B9), vitamina B6 i B12, vitamina C, selena i cinka. Potrebno je unositi kvalitetnu hranu kako bi organizam funkcionisao normalno. Brzu hranu treba zameniti voćem i povrćem. Važno je i unositi dovoljnu količinu vode.

Zdrav način života

Jedna od najvažnijih mera koja doprinosi plodnosti jeste zdrav život. Od velike koristi za plodnost ili uspešnije eventualno lečenje jesu zdrava ishrana, kontrola telesne težine i umerena fizička aktivnost. Treba izbegavati štetne navike: pušenje, alkohol, narkotike, toplotu, stres, nedovoljnu fizičku aktivnost, lošu ishranu, lekove kao i kozmetičke intervencije poput UV zračenja.

 

Dragana Martinović/MamaKlik.rs

ODGOVORI

Molimo Vas ostavite Vaš komentar
Molimo Vas upište Vaše ime