Pitali smo deset žena da nam opišu svoja porođajna iskustva

0
Foto: pixabay.com

Što smo bliži porođaju, sve više volimo da čujemo iskustva drugih mama. Nekada ta iskustva mogu da nam pomognu, a nekada da nam odmognu, da nas možda uplaše ili učine da izgubimo veru u sebe. Ipak, važno je da se čuju različita iskustva kako bi se shvatilo da je svaki porođaj jedinstven i različit.


Svaki porođaj je drugačiji čak i kod žena koje su rađale dva, tri ili više puta.

Mi smo ovom prilikom pitali deset žena da nam opišu osećanja koja su ih pratila tokom njihovih porođaja. 

Snežana (31), Lazarevac: Moj prvi porođaj su pratili jaki i konstantni bolovi. Strah i želja da sve prođe u najboljem redu trajali su sve do trenutka kad sam ugledala bebu na svojim grudima. Taj neopisivi osećaj radosti, praćen suzama, pokrenuo je lavinu emocija u meni koje su pobile svu moju telesnu bol. Već upoznata sa svime što me čeka, na porođaju sa drugim detetom sam se bolje kontrolisala i podnosila porođajne bolove, ali sa istim strahom i željom da beba i ja budemo dobro.

Danica (33), Beograd: Imala sam prirodan porođaj uz epiduralnu anesteziju i to je za mene bilo predivno iskustvo, minimalne bolove sam osetila tek na samom kraju, čak sam i zadremala dok sam čekala da se skroz otvorim. Kada su mi doneli bebu, bio je to najdivniji osećaj na svetu, svega se sa osmehom sećam!

Goca (33), Čačak: Zbog renoviranja porodilišta, moj zakazani carski rez uz spinalnu anesteziju je izvršen u pomalo vlažnom i mračnom podrumu, tako da sam, iskreno, nekoliko puta pomislila: “Da ne moram da se porodim, pobegla bih sa ovog stola!” Naravno, sada ne razmišljam o tome, gledam sina kako se igra i jedva čekam da mu podarim društvo!

Nataša (37), Novi Sad: Porođaj od 12 sati počeo je pucanjem vodenjaka (skoro filmski, uz veću količinu vode) i nastavio se bolnim satima na indukciji, disanjem, iščekivanjem i nestrpljenjem da sve prođe. Kada se sve završilo, nisam mogla da verujem da je posle takvog iscrpljujućeg bola, najjačeg koji sam ikada osetila, moguće doživeti najveće uzbuđenje, radost i poletnost.

Branka (33), Podgorica: Sećanje na porođaj je kao put od trnja do zvezda, tačnije moje zvezdice. Bolelo je, trajalo kao maraton, dve nedelje pre termina, ali je prošlo prirodno, bez komplikacija, epiziotomije i drugih intervencija.

Foto: pixabay.com

Jelena (34), Smederevo: Znala sam da ću imati carski rez jer je beba bila okrenuta karlično, ali mi je pre porođaja pukao vodenjak jer je bebac bio jako nemiran. Dok su me spremali za salu, bebi su otkucaji srca pali na 60, samo sam u 16h čula: “Uspavajte je i donesite u salu!”, bebac je rođen u 16:13, dobio je visoke ocene i sve je bilo u redu.

Ema (33), Zrenjanin: Porađali su me prirodno nekoliko sati, plakala sam kao dete od straha i bola, nisam se otvarala, beba je bila krupna. Na kraju mi je urađen hitan carski rez koji je za mene bio neprirodan, ali jedini način da postanem majka. Pamtim samo lepo, sve sam zaboravila i mogla bih ponovo.

Mirjana (33), Novi Sad: Porodila sam se prirodno i bez anestezije, prvi deo nalikuje jačim menstrualnim bolovima, dok je ostatak bio teži, kada su kontrakcije bile praćene naponima, kao i sam izlazak bebe. Mnogo mi je pomogla psihofizička priprema za porođaj, znala sam šta da očekujem i tako sam se i ponašala. Porođaj za mene nije bio prijatno, ali ni traumatično iskustvo.

Jovana (33), Zrenjanin: Na prvom porođaju je sve išlo sporo, nisam znala šta me čeka i sećam se da je bilo vrlo bolno. Drugi porođaj je krenuo mnogo lakše, ali se nažalost i on završio epiziotomijom, ovoga puta nepotrebnom, pa se sve svelo na slično prethodnom, a mogao je biti savršen…

Dragana (33), Ivanjica: Porođaji su za mene iskustva kojih se sećam do najsitnijih detalja i mislim da nikada ništa od toga neću zaboraviti. Porađala sam se prirodno, bez anestezije, uz indukciju, dosta brzo i uz bolove tek na samom kraju. Prvi porođaj je pratio moj teži oporavak, problemi sa epiziotomijom i grudima, ali uz moju smirenost i stručnu pomoć babice u penziji koja je dolazila privatno, kao i pomoć supruga, sve je bilo u redu i bez lošeg iskustva. Značila mi je i priprema za porođaj koju sam pohađala tokom trudnoće, mislim da porođaji “idu iz glave”, kako kaže i moj doktor. Drugi porođaj je bio i kraći, trajao je oko 4 sata, bolove sam osećala poslednjih pola sata, prošao je školski, bez epiziotomije i problema sa grudima. Sada čekam treće dete i nadam se još jednom velikom i lepom iskustvu!

Dragana Martinović/MamaKlik.rs

 

 

Povezani Postovi

ODGOVORI

Molimo Vas ostavite Vaš komentar
Molimo Vas upište Vaše ime