Pismo ženi koja ne zna kako će izgledati majčinski život

0
Foto: pixabay.com

Znala si da nećeš dovoljno spavati, da neko vreme nećeš izlaziti, da ćeš ostajati kod kuće noseći komotnu odeću i grudnjake za dojenje. Znala si da ćeš biti odgovorna za bebu koja se rodila dok se još oporavljaš od porođaja. Znala si da će stvari biti drugačije.

Ali, nisi znala sve. Jer, mama: vole te tvoje drugarice. Ne žele da te uplaše.

Jer, mama: i one zaboravljaju.

Jer, mama: misle da se samo njima tako dešavalo.

Nisi znala šta to stvarno znači – kakav je stvarno, zaista osećaj, kad ne spavaš dovoljno; kad uhvatiš sebe da se ljuljaš iako ti beba više nije u naručju; kada se plašiš noću.

Nisi znala da možeš da pogledaš svoju bebu, a da se ne setiš njenog imena, imena koje ste izgovarali i pisali, ali i tajili toliko meseci. Nisi znala šta znači držati bar 15 minuta upravo nahranjenu bebu nakon svakog obroka kako bi sprečila bljuckanje dok se očajnički trudiš da ostaneš budna istovremeno prestrašena da ćeš je ispustiti.

Nisi znala kako izgleda biti izolovana u kući sa bolesnom bebom.

Nisi znala koliko mnogo možeš da žudiš za svojom bebom i da shvatiš da su svi tvoji prijatelji i cela porodica izašli jer je subota uveče i provode se dok ti zuriš u iste zidove koje si gledala i prethodne tri nedelje.

Nisi znala da će sat u dnevnoj sobi biti tvoj najbolji drug kojeg ćeš stalno da gledaš i da se moliš da je pravo vreme: vreme kada konačno možeš da nahraniš svoju bebu jer ne znaš na koji drugi način da je umiriš. Vreme kada bebin obrok  traje dovoljno dugo da možeš da osetiš olakšanje i konačno malo odmoriš. Srećno vreme kada te poseti porodica i kada se muž konačno vrati sa posla.

Nisi znala kako ćeš se osećati kada jedva dođeš, nadajući se da ćeš proći kroz prodavnicu pre nego što se beba potpuno izbezumi, a nosiš košulju za koju nisi ni videla da je ubljuckana i čuješ dobronamernu ženu koja vam kaže da ste joj mnogo nedostajali ovih dana.

Nisi znala da ćeš ikad biti prinuđena da vikneš na slatkog neznanca koji se smeje i tapše te po ramenu. Nisi znala da ćeš se osećati krivom svaki put kada ti neko kaže da uživaš u svakom trenutku.

Nisi znala, čitajući svu tu literaturu o nezi, da ćeš jednog dana i sama biti u potpunosti u tome. Nisi znala da tvoje bradavice mogu da se osećaju kao da gore, a da izgledaju još užasnije iako beba nema ni puna 24 časa.

Nisi baš shvatala kako će izgledati hranjenje – pomisliš, taman se beba lepo najela, a onda obe završite izbljuckane mlekom.

Nisi znala ni kako će te ljudi posmatrati kad izvadiš flašicu iz torbe.

Nisi znala da ćeš jednog dana otići na spavanje, a onda se probuditi u 5 ujutru zapanjena da se nešto užasno događa i samo pogledati u bebinu kolevku kako bi videla da mirno spava.

Ne znaš da će uskoro tvoja malena beba izgledati previše velika za tu malu kolevku pored vašeg kreveta. Ne znaš da će jednog dana – ne tako daleko od sada – beba sama spavati u svom krevetu, u svojoj sobi, i da ćeš provesti svoje prve noći u obnovljenom vlasništvu svoje spavaće sobe, gledajući bebu u monitoru i usredsređujući se na taj mali stomak koji se pomera gore-dole, pitajući se kako je iznenada beba toliko velika da dobije svoju sobu.

Ne znaš da ćeš jednog dana, dok si u kuhinji i kuvaš i odsutno pevaš u sebi, krajičkom oka motreći na stolicu do tebe, čuti kikot – pravi, iskreni smeh i da će to stvarno će biti najbolji zvuk koji si ikada čula.

Foto: pixabay.com

Ne znaš da ćeš pevati tu pesmu iznova i iznova i iznova pokušavajući da ponovo čuješ taj nevini smeh. Ne znaš da ćeš u svom telefonu imati na stotine video snimaka svoje bebe koja ne radi apsolutno ništa, napravljenih u nadi da ćeš uhvatiti taj trenutak, kao i druge, ponovo.

Ne znaš da će jednog dana beba biti gladna, a ti ćeš jednostavno raskopčati košulju ili izvaditi flašicu – bez razmišljanja o tome da li je sisala do pre 15 minuta ili koliko je popila iz flašice. Ne znaš da ćeš jednog dana nekako naći mesto za hranjenje i da je mnogo lakše ignorisati poglede stranaca posle osam meseci.

Ne znaš da ćeš jednog dana zuriti u svog jednogodišnjeg čoveka, za koga ste nekada mislili da nikada neće prestati da sisa i mislili: „možda je vreme da prestanemo, ali ne znam da li sam spremna“.

Ne znaš da ćeš jednoga dana, iako si bila prilično sigurna da više nikada ne bi mogla da prolaziš kroz sve to, razmišljati o tome. Odlučićete da ste prijatna porodica vas troje zato što toliko volite tu malu bebu. Ili ćete odlučiti, baš iz razloga što toliko volite vašu bebu, da treba to da ponovite bar jednom, dva ili tri puta.

Ne znaš da će te jednoga dana, dok sediš u kafiću u nadi da ćeš provesti dva mirna sata u pisanju, omesti tromesečna beba do tebe koja pije mleko čija kosa tako neodoljivo podseća na kosu tvoje mlađe ćerkice i da će te to skoro rasplakati.

Ne znaš da ćeš umalo reći njenoj mami kako ti nedostaju ti dani pre nego što uhvatiš sebe da gledaš kroz ružičaste naočari.

 

Izvor: Mother.ly

Prevod: Dragana Martinović/MamaKlik.rs

Povezani Postovi

ODGOVORI

Molimo Vas ostavite Vaš komentar
Molimo Vas upište Vaše ime