O čemu razmišljaju i šta rade deca od rođenja do 6. godine?

0
Foto: shutterstock

Odgojiti decu jedan je od najtežih zadataka na svetu. Slažete se, zar ne? No, kada se taj posao hendla iz dana u dan, lakše se gura, osim kada shvatite da nastupa neka nova faza detetovog razvoja, pa vas zaokupe pitanja: Šta je sad to, otkud sad to, kako sad to?

Faze razvoja su neminovne, a da biste znali šta možete da očekujete od svog deteta, u zavisnosti od njegovog uzrasta, ili na šta morate da pazite kako bi faza u kojoj se nalazi vaše dete mogla biti dobra predfaza za sve sledeće faze, donosimo vam neke osnove – šta sve možete očekivati i čemu morate posvetiti veću pažnju.

Deca jesu individualna. Individualni smo i mi sami, ali svako će dete proći sve te faze. Neko malo pre, neko malo kasnije.

To je znak da oni rastu i roditelji jednostavno moraju da shvate da, uprkos tome što su još uvek mali, svaka faza i svaka dob imaju svoje zakonitosti tokom kojih treba znati sa čime se deca bore u svakoj od njih. I oni imaju svoje male demone koji ih tište kako postaju svesni života oko sebe.

Bez obzira govorimo li o bebama ili tinejdžerima, ako budete bolje razumeli šta se sve to mota po glavicama mališana, lakše, bezbrižnije i opuštenije ćete im pomoći da razumeju prvenstveno sebe, ali i svet oko sebe.

Donosimo vam stoga tablicu po fazama, no nemojte je uzimati tako strogo kako piše, jer zaista, kod dece nije toliko važna ta određena dob, važno je gledati ih prema njihovom individualnom razvoju, pa se tako neke faze definitivno neće poklapati s tablicom.

Ovo je samo okvirni pokazatelj šta očekivati i kakva će podrška biti potrebna deci od vas.

Bebe od rođenja do godinu dana 

Od otkrivanja vlastitih ekstremiteta do saznanja kako se njima koristiti.

Ovo je faza u kojoj deca uče najbrže i gotovo svakodnevno otkrivaju nešto novo, što je vidljivo svakom roditelju. No ono što se odvija u bebinoj glavi manje je uočljivo, a to je ovih nekoliko činjenica:

Bebe komuniciraju plačem kojim traže ono što im treba – a znajte da nikada ne traže više od onoga što im treba. Dakle, bebe ne manipulišu.

One imaju potrebe, a kako se bliže prvom rođendanu, imaju i sve više strahova. Prvi i najveći javlja se onda kada u svojoj blizini ne vide poznate osobe. Zato uvek vole da vas imaju na oku, iako vam se možda čini da vas ponekad ne primećuju dok su zauzete zurenjem u druge osobe.

O da, bebe jako vole da posmatraju lica ljudi – sebe u ogledalu, ljude oko sebe i knjižice s nacrtanim ljudima. To je faza kada je očito zurenje i više nego dozvoljeno.

Kakva im podrška treba?

S obzirom na spomenute strahove, u ovoj je fazi jako važno detetu ulivati što više poverenja u stvari i ljude sa kojima se susreće. Sa prvim strahovima pojavljuju se i prvi osećaji potrebe za sigurnošću – i to je u ovom trenutku razvoja jedna od najvažnijih stvari na kojima morate da radite.

Kako bi se beba osećala sigurno, treba uvek biti u blizini, ako su gladni – nahraniti ih, ako su željni pažnje – pomaziti ih, ali to ne znači biti stalno u kontaktu s njima. Tako neće ni upoznati osećaj straha, ali ako ste uvek tu negde, ta će im sigurnost biti vetar u leđa da puni poverenja i samopouzdanja krenu u sledeću istraživačku fazu.

Od 1. do 2. godine 

Bebe sada postaju interaktivnije, a sve što rade, rade bez razmišljanja o posledicama. Do faze razmišljanja o konsekvencama jednostavno još nisu došli, ali su zato postali izrazito znatiželjni i definitivno još nisu osvestili pojam deljenja.

Zapravo, u ovoj su dobi kao mali šefovi – vide samo sebe, samo su oni važni, ne žele ništa da podele i poprilično su posesivni. Neke od prvih reči već sada su im “moje” i “ne” (osim “mama” i “tata”), a jedne od najgroznijih reči koje ne žele da čuju od drugih takođe su “moje” i “ne”.

U ovoj fazi su već poprilično istraživački nastrojeni, a najveći izvor frustracija ne predstavlja im to što nešto ne mogu da naprave, već što ne znaju da kažu šta žele. To je glavni izvor svih njihovih tantruma (to, i kada im kažete “ne”). Zato znajte da njihov plač u ovoj dobi nije zato što žele da vas naljute, već zato što ne znaju da artikulišu vlastite potrebe, pa su uglavnom ljuti na sebe.

Kakva im podrška treba?

Kako ne biste stalno hodali za njima i govorili im “ne”, budite mudriji i njihovu pažnju sa opasnih i zabranjenih stvari usmerite na ono što smeju da diraju i rade.

Podarite im osmeh kada rade nešto dobro i pokudite onda kada rade nešto što nije dobro. Tako se uči, no kako se proces njihovog učenja u ovoj fazi bazira na ponavljanju, ne brinite zbog toga što im za neke stvari morate uporno govoriti “ne i ne”.

I ne shvatajte to ozbiljno. Oni možda sve više razumeju šta se od njih traži i očekuje, ali da će to napraviti svaki put – to jednostavno zaboravite i ne uzimajte k srcu.

A ovo posebno zapamtite – deca u ovoj dobi zaista pokušavaju da daju sve od sebe, pa ih stoga nežno i s puno strpljenja vodite i učite, i nikako od njih ne očekujte više od onoga što su u mogućnosti da daju i naprave. Oni se svojski trude, a svako vaše nezadovoljstvo nakuplja se u njima kao talog – sloj ljutnje, sloj teskobe, sloj nemoći.

Tri godine

Ako su do sada istraživali svet oko sebe uz vas, odjednom žele da istražuju bez vas. Polako ulaze u fazu – želim sve sam, ja sam veliki i idem sam preko velikog puta.

Žele sami da kontrolišu stvari i situacije i da uče. Ako im ne date – ljute se, a ako im njihov naum ili to nešto što pokušavaju sami ne uspe – ljute se još više, i to na sebe. U ovoj fazi polako počinju da pokazuju i osećaju razočaranje.

Ovo je poznata faza “ne”, ali postoji još nešto što je sada svojstveno, a to je da ni sami ne znaju jesu li veliki ili mali, pa vrdaju od onoga da sami žele da seku hleb do onoga da vam jasno priznaju da su sada mali i žele da ih nosite.

Uprkos svadljivosti, ako nisu dobili šta žele ili ako se baš zainate s tim svojim slavnim “ne” – evolucija im je podarila sposobnost da ostanu neodoljivo slatki. I izuzetno su svesni toga da su jako slatki. O da, sada već dobro manipulišu svojim šarmom i snagom svoje volje da se stvari postave onako kako su oni zamislili.

Uz to, još uvek nemaju razvijen osećaj deljenja, pokazuju čak i ljubomoru ako nekom drugom posvetite više pažnje, a polako počinju da osvešćuju i neke skrivene fobije i strahove.

Kakva im podrška treba?

Ako im sada dozvolite da tako slatko sprovode isključivo svoju volju, zapamtite da neće zauvek biti takvi. Uostalom, oni se trude da budu dobri i da rade sve kako treba i to zato da od vas, roditelja, dobiju podršku, pohvalu i osmeh. Oni nisu po prirodi zločesti. Ponekad su nestašni, a ako žele da rade nešto ne smeju, to je samo zato što još uvek nisu svesni opasnosti ili jednostavno ne razumeju činjenicu da se to nešto tako ne radi.

Zato sa njima budite nežni, strpljivi, vodite ih i ne zadajte im previše pravila. Radije imajte dva-tri jasna pravila, kojih ćete se držati uvek i svuda! S obzirom na to da ćete u ovoj fazi i vi i dete često koristiti reč “ne”, neka vaše “ne” češće bude preinačeno u: “nemoj to, ali svakako možeš ovo”. Tako će da nauče da svako “ne” ima dobru alternativu.

Dajte im dovoljno slobode i prostora za igru po njihovim pravilima – oni sada intenzivno uče i nema baš ništa loše u tome da sami dolaze do zaključaka i rade po svom.

Rutina je sada izuzetno važna, a da bi svaki korak odradili bez moljakanja i cviljenja, dajte im izbor, te svaku radnju koju od njih očekujete najavite unapred: “još malo se igraj, pa ćemo ići da spremimo igračke pre spavanja”.

Četiri godine 

U ovoj dobi deca postaju sve više kritična i sve više dele ljude, stvari i situacije na dobre i loše. Isto tako postaju kritični i prema sebi, te sve više spoznaju moć vlastitih reči kojima pokušavaju da kontrolišu, čak i izvrću situaciju u svoju korist.

Takmičarski duh im postaje sve važniji, a ne libe se ni da lažu da bi malo ukrasili istinu i pokazali se u nekom super herojskom svetlu. Još uvek istražuju svoju samostalnost, te sve više pokušavaju da pomeraju granice roditeljskih odluka.

Već sada počinju da osećaju da roditelji nekada nisu fer jer im ne daju sve što žele, a jako ih frustrira ako im ne daju nešto za šta oni sami smatraju da su sada već dovoljno veliki. Zato njihove igre postaju sve odmetnutije i odmetnutije, iako će biti trenutaka, naravno, kada će vas pažljivo slušati i biti najbolja deca na svetu.

Kako rastu i kako o svetu znaju sve više, tako rastu i njihovi realni strahovi: od mraka, likova o kojima im pričamo kroz priče, likova koje vide na televiziji ili internetu.

Kakva im podrška treba?

Kada postavljate pravila, obavezno im objasnite čemu ta pravila služe, šta njima želite da postignete, kao i to šta bi se dogodilo kada pravila ne bi bilo. To ne znači da će oni sve odmah razumeti, ali će vremenom zadovoljiti svoju želju za znanjem i polako početi da shvataju kako funkcioniše svet.

Ako možda do sada niste primetili veliku dečju tajnu – otkrićemo vam je: dete, a posebno u ovoj dobi, ima neverovatnu želju da vas čini srećnim. Čak i kada napravi nešto “veliko”, a posledice su te da vi morate da spremate i čistite, podarite im osmeh i ohrabrujte njihovu samostalnost. Oni su zaista imali najbolju nameru.

Nemojte vikati na njih, ma zapravo, čak i onda kada zaista zabrljaju, uprkos tome što ste im milion puta rekli da to ne rade, ne vičite i ne ljutite se. Imajte strpljenja i objasnite im. Oni sada već znaju dosta i o posledicima koje donosi njihovo ponašanje, pa imajte strpljenja da nastavite da im objašnjavate. Uostalom, to je sada vaš najveći zadatak – budite dosledni i u pravilima i u njihovom tumačenju, odnosno razgovoru.

Pet godina

Ovo je doba kada pravila postaju fleksibilna jer oni stalno pomeraju granice. Ne nužno u lošem smislu. Neka pravila možda više ne vrede jer su sada već veliki, a neka će vrlo vešto početi da izbegavaju i čak vam argumentovano reći da tako nešto više nema smisla.

Sada će već konstantno tražiti partnera za igru, za takmičenja i rivalstva, gde će pak uvek želeti da budu pobednici i da se igra po njihovim pravilima.

Dakle, u ovoj dobi već jako dobro znaju čemu služe pravila, a ako ona neće biti na njihovoj strani, pokušaće da ih promene u svoju korist. Mali mudraci – šta drugo reći.

Ova faza odrastanja karakteristična je i po početnim empatijama i shvatanjima kako ljudi nisu isti, kako drugi razmišljaju drugačije. To je faza i dobrovoljnog deljenja s drugima, iako su najdraže stvari još uvek mali problem, ali ako shvate, na primer, da će doživeti kritiku od drugih ako ne posude svoju najdražu igračku, daće je samo da izbegnu taj osećaj kritike od drugih.

Dakle, deca sazrevaju, a sazreva i njihov smisao za humor. Počinju lagano smisleno da se šale sa svim oko sebe i svakako počinju da se prave jako pametni.

Kakva im podrška treba?

U ovom uzrastu, deci treba mnogo ohrabrenja da se igraju, da razvijaju svoju maštu, smisao za timske igre, boravak u prirodi, na vazduhu, sport. Sada im treba puno kretanja i puno društva gde će da razvijaju svoje komunikacijske veštine, empatiju, uče se zajedništvu, kompromisima, pobedama i porazima.

Iako su u ovom uzrastu već poprilično veliki i samostalni, nikako ne zanemarujte njihovo društvo – ovo je period kada stičete ulaznicu u njihov svet – razgovarajte sa njima što više, upoznajte ih s osećajima, jer su sada već spremni da spoznaju da nije sve crno ili belo.

Što se tiče pravila, i dalje se držite osnova: pravila nikada ne sme biti previše, niti smeju da budu komplikovana, a ako želite da im usadite dobre radne navike, sada je dobar pristup “podmićivanja”: “ako mi pomogneš da pospremim sto, moći ćeš da dobiješ fini desert!”

Šest godina  

Iako su sada već zaista “veliki” i igraju se već svakakvih strašnih igara, dečaci pogotovo, noć i mrak donose im prave strahove. Noćne more su dosta česte u ovoj fazi razvoja, a one čak ne moraju da uključuju duhove i čudovišta, već neke stvarne životne prilike, jer ako su do sada spoznali kritiku – sada je se počinju polako plašiti.

U ovo predškolsko doba deca polako počinju da se pripremaju za to novo životno razdoblje, a kako još uvek nisu zaista veliki, tako ih ni roditelji još uvek ne gledaju kao velike. A to ih frustrira, što donosi nove faze ispoljavanja besa i plača, postaju razdražljivi i sve više počinju da vas na neki način ucenjuju.

Pomeranje granica se još nije završilo, a to je delimično zato što se još uvek dosta traže i teže tome da budu dobri u svemu, pa tako uzimaju za pravo da sami odlučuju o sebi.

Kakva im podrška treba?

Svakodnevno ih podstičite na samostalnost i na nova iskustva, i svakako ih pohvalite za svaki njihov trud. To im je nagrada od vas, mada već ionako postaju svesni jesu li u nečemu dobri ili ne. No, koliko god to znali i sami, vaše bodrenje će im podsticati samopouzdanje, što je vrlina koja im je itekako potrebna.

To ne znači da ćete ih hvaliti običnim frazama, već ciljanim pohvalama za svako pojedino delo koje naprave kako treba. To će im jako dobro doći za životno razdoblje koje je pred njima i s kojim, uprkos tome što će i dalje biti mali, dolazi kraj njihovog prvog, nevinog i slatkog detinjstva.

index.hr

 

ODGOVORI

Molimo Vas ostavite Vaš komentar
Molimo Vas upište Vaše ime