Porodično nasilje nad ženama predstavlja ozbiljan problem celokupnog društva koji trenutno deluje nezaustavljivo.
U Srbiji je, prema podacima Zaštitnika građana, u toku ove godine do novembra meseca ubijeno 28 žena u porodičnom nasilju. Ta brojka prevazilazi granicu razuma kada je u pitanju svetska statistika. Ono čemu svakodnevno svedočimo je brutalan odnos prema ženi u različitim segmentima. Zbog toga je Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, samo jedna crtica u osvešćenju ovog problema.
Šta je porodično nasilje?
Porodično nasilje je svaki oblik odnosa u kojem jedan ili oba partnera koriste obrasce ponašanja kroz koje žele da zaplaše, naude , omalovaže, ili kontrolišu partnera.
Kakvo može biti porodično nasilje nad ženama?
Porodično nasilje se deli na:
- Psihičko (emocionalno)
- Fizičko
- Seksualno
Ko može biti žrtva porodičnog nasilja?
Bez obzira na pol, starost, obrazovanje, rasu, status – svaki pojedinac može biti žrtva porodičnog nasilja.
Razlozi zbog kojih žene najčešće trpe porodično nasilje:
- Finansijska zavisnost od partnera
- Nemogućnost fizičkog izmeštanja iz porodične kuće
- Nisko formalno obrazovanje ili manjak profesionalnog iskustva, koje sprečava mogućnost zaposlenja
- Strah od razočarenja i emotivnog neuspeha
- Nisko samovrednovanje
- Jedan oblik Štokholmskog sindroma
- Deca
- Strah za sopstveni život
- Strah od stava okoline
- Nisko samopouzdanje
- Nedovoljno visoke socijalna i emocionalna inteligencija
- Nerealistično uverenje o partneru
- Osećaj krivice
- Anksioznost
- Depresija
Ko su žene nad kojima se vrši nasilje?
Ono što sve žene žrtve porodičnog nasilja dele, često jeste nizak stepen samovrednovanja. U pitanju je nedovoljno razvijena veština po kojoj žena sebe nije u stanju da percipira vrednom i ispunjenom mimo veze ili braka. Traženjem validacije sopstvene ličnosti samo kroz naklonost partnera, jedan deo žena pristaje da ostane u porodici u kojoj se nasilje vrši nad njom, bez mogućnosti da se odupre tom obrascu.
Jedan broj žena biva ucenjen od strane nasilnika. U strahu od javnog poniženja ili mogućnosti da nasilnik naudi deci, žene se odlučuju na pokušaj rešavanja situacije mirnim putem. Iako je ovaj način uvek preporučljiv, kada je porodično nasilje u pitanju, on često rezultira ponavljanjem nasilja, bez obzira na trud žrtve. Štaviše, događa se da kada se žena više trudi izaziva u nasilniku još veći bes i revolt, što za posledicu ima dublje ili snažnije ispoljeno nasilje.
Najčešće odlike žena žrtava
Žene žrtve nasilja pokazuju često:
- Nisko samopouzdanje
- Problematičnu samopercepciju
- Mogu gajiti različite strahove
- Dolaze iz porodica u kojima nije rađeno na jačanju emocionalne i socijalne inteligencije
- Mogu imati razvijeno svesno ili nesvesno uverenje da žena mora biti ispod muškarca u važnim životnim segmentima
- Emocionalno su uslovljene ili zavisne od drugih, sa kontinuiranom potrebom da ličnu vrednost dokažu kroz emotivni uspeh
Ko su muškarci nasilnici?
Većina studija koja se bavi procenom psihopatologije muških nasilnika fokusirana je na poremećaje ličnosti. Ovi poremećaji najčešće vuku korene u porodici i detinjstvu i karakterišu se kroz hronične, generalizovane i rigidne obrasce uverenja o međuljudskim odnosima.
Kao rezultat, ovi ljudi imaju disfunkcionalne emotivne veze. Oni skoro nikada samostalno neće potražiti pomoć, a kada to i učine, bilo im je nametnuto sa vrlo neizvesnim ishodom.
Najčešći poremećaj ličnosti kod muškaraca nasilnika je: borderline, odnosno, granični poremećaj ličnosti, koji se karakteriše generalnom nestabilnošću u odnosima sa drugima, kao i impulsivnošću.
Ostali tipovi ličnosti:
Takođe, u ovu grupu spada i narcisoidni tip kojeg oslikava težnja ka grandioznosti, potreba za konstantnim divljenjem i nedostatak empatije. Zatim, antisocijalan tip za kojeg je karakteristično kršenje ljudskih prava i agresija. I paranoidni tip, nepoverljiv, ljubomoran, besan, agresivan, stava da mu se stalno čini nepravda. Ljubomora je čest uzrok porodičnog nasilja nad ženama. Pogledajte OVDE više o partnerskim odnosima u kojima vlada ljubomora.
Najnižu stopu izlečenja pokazuje antisocijalni tip ličnosti.
Svi ovi muškarci mogu često patiti od anksioznosti i depresije. Najčešće su skloni konzumaciji alkohola, droga i lekova. U pojedinim slučajeva neke neurološke tegobe, kao što su ozbiljne povrede glave koje su predhodile promeni u ponašanju, mogu biti deo uzroka za nastanak spornog ponašanja u porodici.
Uticaj nasilja u porodici na decu:
- Deca u predškolskom uzrastu. Deca koja svedoče porodičnom nasilju mogu početi da mokre u krevet, da konstantno plaču, razviju poteškoće u spavanju, pokažu znake ozbiljnih strahova, kao što je sakrivanje ili drhtanje. Strah od odvajanja itd.
- Deca školskog uzrasta mogu osećati ličnu krivicu što se nasilje događa. Samopouzdanje kod ove dece slabi iz dana u dan. Deca popuštaju u školi, sa motivacijom, koncentracijom, i češće zapadaju u probleme, što individualno, što kroz međuljudske odnose. Mogu iskusiti česte glavobolje i bolove u stomaku.
- Adolescenti – najčešće učestvuju u nasilju, braneći žrtvu. Ovo često rezultira izostajanjem iz škole. Mogu pokazati rizična ponašanja kao što je konzumacija droga i alkohola, kao i nezaštićeni seksualni odnosi ili često menjanje partnera. Ova deca često mogu biti inicijatori svađa u školi. Anksioznost i depresija se javljaju kod velikog broja tinejdzera koji su svakodnevno svedoci porodičnog nasilja.
Znaci porodičnog nasilja ne dolaze nenajavljeno. Oni imaju razna lica i ogledaju se u nepoštovanju individualnosti partnera, a potom u želji da se nametne isključivo jedan obrazac života i ponašanja, koji odgovara nasilniku. Pre svakog fizičkog nasilja, postoji „uvertira“ i zato je od izuzetne važnosti da žena prepozna znake na vreme i potraži podršku i pomoć.
Ukoliko ste se prepoznali u bilo kojim redovima ovog teksta, ili poznajete nekoga ko je žrtva nasilja u porodici, molimo Vas da se obratite nadležnim organima i institucijama i osobama koje će vam ukazati pomoć i pružiti sve neophodne informacije kako biste svoj život nastavili van nasilja.
OBRATI SE ZA POMOĆ! NE ŠTITI NASILNIKA! PORODIČNO NASILJE NAD ŽENAMA MORA DA STANE!
- POLICIJA 192
- Prijava nasilja u porodici 0800-100-600
- Ženski centar SOS telefon protiv nasilja nad ženama i decom radnim danom (10 – 20h) 2645-328
- SOS telefon za žene i decu žrtve nasilja (14-18h) 3626-006
- SOS Dečja linija „Broj za problem tvoj“ besplatni i poverljivi pozivi (0-24h) 0800-123456
- Savetovalište za brak i porodicu 2650-258 / Palilula (8-15.30h) 2752-224 i Zemun (8-15 h) 2695-416
- SOS Centar za mlade (18-22h) 3192-782
- Autonomni ženski centar– SOS telefon za podršku ženama žrtvama nasilja – 0800 100 007 (od 10h do 20h radnim danima)
- Sigurna kuća
- Ženska psihološka i pravna podrška– adrese i telefoni
