Matične ćelije – da li još uvek verujemo u njih

0
Photo: pixabay.com

Sanja Todorović-Vujičić je u Bosni i Hercegovini sinonim za matične ćelije. Svojim zalaganjem doprinijela je sveopštoj edukaciji ljudi iz ove oblasti.

Bila je na čelu kompanije koja je prva počela sa uslugama čuvanja matičnih ćelija u Bosni i Hercegovini od 2009. godine, pa sve do aprila 2015. godine, kada je otišla na porodiljsko odsustvo sa trećim detetom. U međuvremenu je Sanja dobila i četvrto dete. Sanju smo kontaktirali da bismo saznali šta je to novo u svetu banaka matičnih ćelija i da li još uvek treba da verujemo u njih.

Sa pozicije direktorke firme Family plus koja je bila partner banke matičnih ćelija Cryo-Save za BiH, ste aprila 2015. godine otišli na porodiljsko odsustvo sa trećim detetom. U međuvremenu ste dobili još jedno dete. Velike novine u vašem životu.

TODOROVIĆ-VUJIČIĆ: Sa posla direktorice firme Family plus sam otišla da bih rodila treće dete, no u međuvremenu na svet je došlo i četvrto dete. Samo majčinstvo mi nije donelo neke velike novine, jer mi ovo nije prvo dete, no istina je da trenutna porodična situacija zahteva zaista veliki angažman, pogotovo ako uzmemo u obzir to da su deca brojčano duplo nadmoćnija u odnosu na mene i supruga, a to ponekad zna da bude vrlo uzbudljivo i komično. Imati četvoro dece u uzrastu od jedne do četrnaest godina znači veliki raspon tema i dilema u kojima se svaki roditelj susreće. Sve su to slatke muke roditeljstva. Porodica je oduvek bila moj oslonac i pokretačka snaga, koja me terala da budem bolja u svim segmentima života

Da li su u poslednje vreme bile veće promene u vašem privatnom životu, ili u poslovnom svetu – svetu banaka matičnih ćelija?

TODOROVIĆ-VUJIČIĆ: Odlično pitanje! Teško je porediti promene na ličnom planu i one na poslovnom, pogotovo jer na ove druge često ne možete da utičete. No, ja promene posmatram kao nešto što je prirodno, gde treba tražiti šansu za boljitak. U privatnom smislu, one su obogatile moju porodicu za još dva člana zbog kojih sam beskrajno srećna. A u poslovnom smislu velike promene na globalnom nivou koje se dešavaju sa bankama matičnih ćelija su i kod nas i u regionu donele nove banke, nove standarde i to je realnost, bez obzira na to da li se to nama sviđa ili ne.

U Bosni i Hercegovini ste prvi pokrenuli priču o matičnim ćelijama. Da li je to bio težak zadatak?

TODOROVIĆ-VUJIČIĆ: Donošenje bilo kakvih novina u kući ili čak ulicu gde živite je uvek izazovno, a možete zamisliti jednu državu, pogotovo ako uzmemo u obzir to da je naše društvo pomalo rezervisano prema novinama. Ideja o čuvanju matičnih ćelija, je došla sredinom 2008. godine u mojoj drugoj trudnoći, kada smo suprug i ja istraživali ovu priču po svetu i odlučili da sačuvamo matične ćelije. Nakon toga, moja želja je bila da sve to podelim, da i druge majke kod nas saznaju da imaju takvu mogućnost, da ne propuste priliku da se pobrinu za svoje najmilije samo zbog neinformisanosti. Nakon nekoliko meseci CryoSave mi je ponudio saradnju, što sam rado prihvatila i sa velikom odgovornošću radila.

Zbog čega se po vama stvari u svetu matičnih ćelija toliko brzo menjaju? Da li je teško pratiti sve te promene?

TODOROVIĆ-VUJIČIĆ: Oblast matičnih ćelija, odnosno regenerativne medicine je jako mlada, pa se zbog toga po samoj prirodi stvari brzo menjaju i razvijaju. Dolazi se do novih saznanja, rade se na hiljade istraživanja, tehnologije napreduju, postavljaju se novi standardi, stalno se lestvica podiže više, drugačije ne može i to je dobro. Kao što sam već rekla – ja promene doživljavam kao prirodne i dobre pojave. No, važno je istaći i razumeti stvari koje se menjaju, ali i naglasiti one koje su se kroz vreme pokazale kao dobre – a to je po meni definitivno odluka da treba sačuvati matiče ćelija i da one, bez sumnje, predstavljaju budućnost. Tome u prilog ide i činjenica da sve zemlje u Evropi imaju i svoje javne banke matičnih ćelija, konkretno Slovenija i Hrvatska u našem regionu već godinama, a da je Srbija u procesu izgradnje svoje javne banke… Neke zemlje imaju i po nekoliko javnih banaka… nadamo se da će se ovaj proces desiti i u Bosni i Hercegovini i to je mnogo važno!

Da li smatrate da su upravo te promene koje se dešavaju kod banaka matičnih ćelija jedan od uzroka sumnje koju ljudi imaju po pitanju ove oblasti?

Photo. nezavisne.com

TODOROVIĆ-VUJIČIĆ: Rekoh, promena ima, bilo ih je i biće ih još više, a posebno kod banaka matičnih ćelija, što je posledica intenzivnog razvoja ove oblasti. I sama Nobelova nagrada 2012. godine u medicini je dodeljena baš za dostignuća iz oblasti matičnih ćelija. Promene koje se dešavaju se najviše odnose na tehnologije i standarde koje banke moraju da poseduju, na procedure koje moraju da zadovoljavaju ako žele da čuvaju matične ćelije. Važno je napomenuti da sve ove promene imaju cilj da uzorak sačuvanih matičnih ćelija iz krvi i tkiva pupčanika bude što kvaliteniji i prihvatljiviji u slučaju potrebe za lečenjem, a roditelji mirniji i sigurniji u odluku koju su doneli. Uzroka sumnji može biti raznih, no kada se roditelji adekvatno informišu, sumnje nestaju.

Zbog čega je vaša firma prestala da radi sa bankom Cryo-Save?

TODOROVIĆ-VUJIČIĆ: Cryo-Save je banka sa kojom smo radili skoro sedam godina. Koliko god je ona nama pružila, u smislu da smo uz sebe imali, u tom trenutku, lidera među bankama matičnih ćelija, toliko smo i mi doprineli ne samo Cryo-Save-u, nego i sveopštoj edukaciji stanovništva po pitanju značaja matičnih ćelija. Svim svojim resursima smo bili u tom poslu, kako poslovnim, finansijskim, tako i porodičnim. No, Cryo-Save je negde izgubio korak u trci liderstva, kao i težnju da, na globalnom nivou, prati novitete i da zahteva najviše standarde u radu. To je nešto što se nama, kao partnerima, nije dopadalo, ukazivali smo im na to, jer nismo imali ni motiva ni nameru da radimo i nudimo tako nešto. Zbog toga smo prošle godine odlučili da prekinemo saradnju sa CryoSave-om bez obzira koliko to bilo bolno i obavestili smo pismeno o tome sve klijente. I poslovno i ljudski, imali smo i imamo obavezu da ništa ne umotavamo, da uvek kažemo kako jeste. Kao što sam rekla, mi smo za svoje drugo dete u januaru 2009. godine sačuvali matične ćelije u CryoSave banci preko Beograda, jer tada je nije bilo u BiH, za treće dete 2015. godine smo sačuvali preko naše firme ponovo u CryoSave-u, a za četvrto dete krajem 2016. godine smo imali zahtev da banka matičnih ćelija ima FACT NetCord standard i akreditaciju. Radeći ovaj posao znali smo da je to trenutno najvažniji dokaz i kvalieta i sigurnosti, pa smo se odlučili za švajcarsku banku matičnih ćelija – Swiss Stem Cell Bank. Najiskrenije, ne želim drugima nuditi i pričati jednu priču, a za sebe raditi i izabrati drugu. Ne treba nam to ni u poslu ni u životu. Verujem da sada potpuno razumete moje odluke, kao i razloge prestaka rada sa CryoSave-om, bila je to teška i bolna odluka.

Vi ste prestali da radite sa njima, svedoci smo nemilih događaja koji potresaju i regionalnu kancelariju Cryo-Save banke u Beogradu. Kako to utiče na već postojeće klijente? Treba li roditelji da se brinu?

TODOROVIĆ-VUJIČIĆ: Činjenica je da Cryo-Save u poslednjih dve godine po svim pitanjima stagnira na globalnom nivou, a ne doprinosi previše rešavanju problema, koji se javljaju kod njihovih partnera u pojedinim zemljama, pa ni u njihovoj firmi u Srbiji. Ja kao roditelj zaista ne strahujem i nisam zabrinuta za uzorke koji su sačuvani u CryoSave-u, zajedno sa svim ostalim su uzorci i od našeg drugog i trećeg deteta i verujem da su na sigurnom. Ono što buduće roditelje treba navesti na razmišljanje jeste činjenica da se Cryo-Save više ne može pohvaliti dobrom poslovnom praksom.

Da li to znači da više ne preporučujete banku Cryo-Save?

TODOROVIĆ-VUJIČIĆ: I sada, kao i pre, roditeljima preporučujem samo ono u šta ja verujem da je najbolje u tom momentu, ono što bih ja uradila i za sebe i svoju decu, a to je prvo da se dobro informišu, edukuju, da traže banke koje imaju najveće standarde, kvalitet i sigurnost za njihovo dete.

Za mene u ovom trenutku je to sve sadržano kroz FACT NetCord akreditaciju kojom sam se i ja vodila kada smo birali banku za četvrto dete.

Cryo-Save je solidna banka, ali više nije među najboljim. Moja poruka je: manji je problem gde ćete sačuvati matične ćelije, važno je da imate izbor, pa odlučite kako želite ili kako možete, veći je problem ako ih uopšte ne sačuvate. U prethodno vreme dati poverenje banci Cryo-Save je bila dobra odluka i izbor, bili su najbolji. Sada su solidni, ali obektivno više nisu najbolji, žao mi je što je to tako, postoje druge bolje i jače banke i to je činjenica, ne treba ćutati.

Koje su to bolje banke? Da li one imaju veze sa novim standardima koje ste spominjali?

TODOROVIĆ-VUJIČIĆ: Ne želim da ih nabrajam po imenima, verujte od njihovih imena su važniji kriterijumi kako do njih da dođete, da imaju vrhunski kvalitet, tehnologije i standarde. Sve to garantuje jedino FACT NetCord akreditacija, a drugi kriterijum je da se banke nalaze u sigurnijoj i stabilnoj državi. Možda sve ovo najbolje ilustruje primer susedne Hrvatske, koja je nesporno regionalni, ali i jedan od svetskih lidera i autoriteta u ovoj oblasti, koja je pre par godina donela zakon gdje je FACT NetCord akreditacija uslov privatnim bankama matičnih ćelija za rad u Hrvatskoj, a što samo po sebi sve govori.

Gde nas vodi budućnost matičnih ćelija, nazire li se pravac?

TODOROVIĆ-VUJIČIĆ: Da se razumemo, matične ćelije nisu čarobni štapić, to oduvek naglašavam i govorim, ali ako pričamo o medicini i lečenju, a to je ono što roditelje najviše zanima, spisak bolesti koji se mogu lečiti matičnim ćelijama svakim danom je sve veći. A ako pričamo konkretno o bankama, tu situacija nije laka jer banke moraju konstantno da prate i ulažu u nove standarde i tehnologije kako bi ostale deo tržišne utakmice, u protivnom gube igru. Tako se neke banke spajaju, udružuju, neke se gase i preuzimaju ih novi vlasnici,… No, moja prognoza je da će na kraju, kao i u svemu, opstati samo najbolji i najjači, a to su one banke koje imaju sposobnost, snagu i viziju da prate najnovije standarde i uvode ih kao svoju praksu. A iskreno, to nama roditeljima i treba.

Kada planirate da se vratite poslu i u kom svojstvu?

TODOROVIĆ-VUJIČIĆ: Poslu ću se vratiti za par meseci nakon završetka porodiljskog odsustva sa četvrtim detetom i to će sigurno biti u oblasti koja se bavi roditeljstvom, jer smatram da tu imam najviše znanja i iskustva, a ne manjka mi ni energije, ni ideja. Glavni posao ostaje i dalje majka četvoro dece.

Izvor: nezavisne.com

Povezani Postovi

ODGOVORI

Molimo Vas ostavite Vaš komentar
Molimo Vas upište Vaše ime