„Sram, stid ili sramota je subjektivni doživljaj zbog niske ocene svog ponašanja, u objektivnoj situaciji.“ Kako prevazići strah od sramote, sagledati sebe iz drugačijeg, konstruktivnijeg ugla, ponekad zadaje pravu glavobolju. Ukoliko je ozbiljno, ovo stanje može i značajno uticati na opšti kvalitet života.
Niko nije savršen
I pored saznanja da savršenstvo ne postoji, sebi kontinuirano zameramo mnogo toga. Načini na koje se pojedinci kažnjavaju za neuspeh govore o tome da je samokritika dobila potpuno novo, destruktivnije ruho.
Da li se to događa kroz medije, na društvenim mrežama, ili u okviru zajednice kojoj pripadamo, poseban vid sramote se nameće kao standard, a zahtevi koji se stavljaju pred pojedinca, skoro da je nemoguće ispuniti.
Ako imate jedno dete, treba da posumnjate u svoje roditeljske sposobnosti jer nemate više dece da biste znali kako ustvari funkcioniše majčinstvo. Ako ste dojili – tradicionalista ste. Ako niste – loša ste majka. Ako vam neko pomaže sa decom – nesposobni ste. Ako sve radite sami – žrtva ste. Kada odlučite da povratite izgled – površni ste i egocentrični. Kada ne radite na svom izgledu – zapušteni ste. Ako negujete brak – podređeni ste. Ako živite samostalno ili van klasične zajednice – raspušteni ste. Šta god da žena 21.veka odabere kao svoj stil života, nameće joj se kontinuiran osećaj stida zbog nečeg što okolina smatra neprihvatljivim,
Kako prepoznati simptome i pomoći sebi?
Toksičan osećaj sramote
U toksičnu sramotu spada kada osećate da vas je sramota ko ste, šta ste postigli, odnosno, šta niste postigli a mislite da ste mogli.
Od nje nema odmora. Odgovor na svaki neuspeh ili stresnu situaciju dokazuje vam da i treba da budete tu gde jeste – u holu slavnih po propasti. Osećate se izolovano posmatrajući svoju generaciju, ili listajući “Instagram živote”, a sva mudrost moderne psihologije ne uspeva da vas izdigne iz situacije.
Otežavajuća okolnost je ako ste svesni da bi trebalo da drugačije posmatrate stvari, napravite promenu, izađete iz nekorisnog obrasca uverenja, ili iz zone komfora ali jednostavno niste sposobni da to uradite. Tada, u svojim očima, bivate još više osramoćeni.
Srećom, naša podsvest ipak dobro reaguje na ključne i korisno usmerene poruke koje joj možemo poslati.
Šta je uzrok toksičnom osećaju sramote?
I ovoga puta temelj je postavljen u ranom detinjstvu ili krucijalnim godinama za razvoj samopouzdanja, vrednosti i uverenja, kao i slike koju stičemo o sebi, kroz sliku koju roditelji imaju o nama.
Moguće je razviti osećaj toksične sramote i u zrelom dobu. Tada se odbacivanje dešava kroz reči, mišljenje, postupke i savete ljudi do kojih nam je stalo, i koji imaju uticaja na naš život. To mogu biti roditelji, partneri, osoba od autoriteta.
Neki od mogućih razloga za razvijanje ovog osećanja su:
- Fizičko, psihičko ili emocionalno zlostavljanje u detinjstvu
- Roditelji koji su deci uskraćivali pažnju i ljubav
- Osećan neprihvaćenosti od strane društva, u mladim godinama
- Kontinuirano kritikovanje od strane roditelja, nastavnika, poslodavaca
- Traumatičan doživljaj
Sramota i osećaj krivice, nisu sinonimi. Kada se osećate krivim, razlog tome je nešto što ste uradili. Kada se osećate osramoćeno, razlog tome je slika koju imate o sebi.
Šta sebi govorimo?
“Ja sam loša. To je prosto moj karakter.”
“Nisam vredna stabilne veze.”
“Ne valjam, i nemoguće je da se promenim.”
“Sve što sam do sada uradila govori o meni das am nedostojna sreće.”
“Ne mogu ni sama sa sobom, a kamoli sa nekim.”
“Sve što dotaknem, upropastim.”
“Glupa sam.”
“Ružna sam. Ko bi ikada bio privučen nekim ko ovako izgleda.”
“Nemam šta da kažem, i zato bi bilo bolje da uvek ćutim.”
“Nisam važna. Da me nema, nikome ne bih nedostajala.”
Sva ovo uverenja dovode osobu pred svršen čin da izlaza nema. Kvalitet života opada, a posledice mogu biti i klinička depresija, anksioznost, socijalna anksioznost, poremećaji u ishrani, neuroze itd. Najmanje što vam se može dogoditi jeste da sabotirate sopstveni uspeh.
Adresovati razloge zbog kojih je došlo do ovakvih stavova i preduzimanje neophodnih koraka da bi se nekorisna uverenja promenila u korisna, krucijalan je deo oporavka od toksičnih osećaja. Tada, strah od sramote više neće biti vaš „prijatelj“!
Simptomi toksične sramote:
- Nisko samopouzdanje
- Izražena samokritičnost
- Sagledavanje pretežno negativnih aspekata ličnosti
- Samosabotaža
- Potreba za udovoljavanjem drugima
- Želja da se bude opšte prihvaćen, uvek i od strane svakoga
- Prihvatanje manje od onoga što zaslužujemo
- Bes i nezadovoljstvo
- Razdraženost, defanzivno ponašanje
- Disfunkcionalni odnosi i emotivne veze
- Socijalna anksioznost
- Nepoverenje prema drugima
Za osobe koje žive uz osećaj toksične sramote, svaki novi odnos je minsko polje. Smatrajući da će se odnosi svakako završiti nepovoljno po njih, ove osobe su sklone da sabotiraju bilo kakvu šansu za sreću, jer veruju da ako je kraj već izvestan, bolje da same kontrolišu kako će se završiti.
Šta preduzeti?
Ne postoji tehnika koja može biti sadržana u jednom tekstu, a na osnovu koje će neko ko pati od toksične sramote usvojiti i poboljšati svoje stanje. Ako ste se pronašli u prethodnim redovima, važno je i korisno da se javite stručnom licu koje će vas pažljivo voditi kroz process uz pomoću kojeg je moguće osloboditi se svih nekorisnih uverenja koje gajite o sebi.
Ono što možete učiniti u međuvremenu:
- Ukoliko ste iskusili strah od sramote, napravite spisak svih dobrih stvari koje ste u životu uradili do sada. Ukoliko vam pravljenje ovog spiska bude teško, ne odustajte. Niko nije kontinuirano loš.
- Vodite evidenciju šta je to što sebi govorite u situacijama kada se gledate u ogledalo, kada pogrešite, kada vas neko povredi, kada se osećate loše. Ovo će vam pomoći da spoznate realan način komunikacije sa sobom, i potencijalno promenite reči ili stav koji imate prema sebi.
- Opredelite se da smanjite stres. Otiđite redovno na masažu, časove joge ili pilatesa, upišite kurs jezika, šetajte, hidrirajte se, kreirajte ugodnu atmosferu u životnom prostoru. Pišite, izrazite svoje emocije kroz pisanu reč. Ovo je jedna od sjajnih tehnika za prevazilaženje stresa. Slušajte ugodnu muziku, čitajte, crtajte, bavite se baštovanstvom ili nabavite ljubimca.
Nauka tvrdi da kada oprostimo nekome, iskreno iz srca, da naš mozak ulazi u alfa stanje. Oprostite sebi za sve što se dogodilo, za sve ono što se nije dogodilo a želeli ste. Oprostite svaku grešku ili lošu odluku. Oprostite i onima koji su vas povredili. To neće značiti da ste zaboravili na učinjenu nepravdu, već da dajete sebi šansu da živite.
Čovek može živeti jedino uz opraštanje.
Kada se budete fokusirali upravo na oprost, nećete imati vremena da brojite svoje greške ili osećate strah od sramote. Greške će se smanjivati, jer ćete umeti da oprostite sebi. Oprostite sebi i to što nećete osetiti instant napredak, već će vam prirodno biti potrebno vreme da zalečite svoju dušu. Naučite kako da zavolite sebe.
“Oprostiti znači osloboditi zatočenika, i otkriti da ste taj zatočenik bili upravo Vi.” – Lewis B. Smedes
