Kako je zaista izgledao moj postporođajni period

0
Foto: pixabay.com

Ništa vas ne može stvarno pripremiti na to kako ćete se osećati nakon što se porodite. Ova mama sa nama deli svoje iskustvo o prvim nedeljama nakon porođaja, pa ćete delom znati šta možete da očekujete.

Devet meseci sam otkrivala kako izgleda (srećom) prijatna trudnoća sa mojim sinom. Išla sam na nedeljnu školu joge, pratila sam veliku rastuću grudvicu i znala sam da je u 21. nedelji moja beba bila približno veličine jabuke. Osim alkohola i sirove ribe koje nisam konzumirala u trudnoći, kao i odeće koja mi više nije sva odgovarala, moj život je uglavnom ostao isti.

Znala sam da je daleki termin porođaja “veliki dan” kada će moja beba biti ovde. Recimo da je priprema za taj dan bila opsežna. Bila sam fascinirana samim rođenjem i stvarno sam želela da imam nemedikovan porođaj, prirodan što je više moguće. Čitala sam priče i knjige o rođenju, pohađala časove pripreme za porođaj i unajmila dulu. Imala sam viziju o tome kakvo bi bilo moje iskustvo na dan porođaja, ali nisam provodila puno vremena razmišljajući o tome kako će se moj um i telo osećati nakon porođaja.

Razmišljala sam mnogo o roditeljstvu, ali nikada nisam mnogo razmišljala šta će se desiti sa mnom u danima i nedeljama nakon što će se beba roditi. Sećam se razgovora sa ženom koju znam, gde je pominjala kako ću se osećati “loše” nakon što se porodim. Sećam se i da sam klimnula glavom i razmišljala “oh, zaista, hm, to je zanimljivo”, ali nisam imala nigde u svom trudnom mozgu da te  misli čuva ili internalizuje. Imala sam laganu trudnoću i planirala zdrav porođaj. Jednostavno nisam mogla da shvatim kako da posle porođaja osećam nešto drugo osim oduševljenja što je moja beba stigla.

Ako ste kao ja, Instagram i fotografi u bolnici vas navode da mislite da ćete ovako izgledati nakon porođaja:

Foto: pixabay.com

… i možda mislite da se slika podudara sa tim kako ćete se osećati.

Nepotrebno je reći da nisam bila spremna za ono što je moje telo i um prolazilo u minutima, satima, danima i nedeljama nakon što se moj sin rodio. Dakle, ovde sam da vam kažem kakav je postporođajni period.

Ako vaš porođaj protekne dobro, u najmanju ruku ćete se osećati bolno, bolesno, iscrpljeno i emocionalno nakon kontrakcija i porođaja. Mnogi mame doživljavaju “cepanje” tokom porođaja, što dovodi do šavova. Ne na obrvi kao što ste imali u 3. razredu nakon što ste se udarili loptom tokom treninga, već tamo dole. Boleće vas da sednete. Ako hodate previše (kao što biste prešli od vaše spavaće sobe do kuhinje), boleće vas. Može da vas peče kada odete u kupatilo. Moraćete da koristite i pakovanje leda u toj regiji. Šta mogu da kažem?

Rođenje može biti lepo, ali sigurno nije seksi.


Žena sa kojom sam razgovarala tokom trudnoće bila je u pravu. Osećala sam se loše. Bila sam iscrpljena. Nisam se osećala kao ja. Ne samo da sam se osećala kao da me je udario kamion, jer je mali čovek upravo stigao do otvora koji je uobičajeno veličine novčića, isto tako me je i moj fizički položaj pogađao emocionalno. Osećala sam kao da je moje telo uništeno nakon što sam dobila bebu. Kao prvorotka, nisam imala pojma da ću se tako osećati, i još više, koliko uplašena sam sve to osećala.

Živeći u društvu u kojem se od žena očekuje da će uvek izgledati najbolje, uprkos okolnostima (zapamtite taj model slike iznad), za mene je bilo teško da se osećam mnogo manje lepom u danima i nedeljama nakon rođenja mog sina. Uvek sam se ponosila izgledom i pokušavala da izgledam lepo bez obzira da li idem da se vidim sa prijateljima ili da radim. U nedeljama nakon što je beba došla kući, u ogledalu bih videla umornu mamu sa podočnjacima, bez šminke i u izbljuckanoj odeći. Osećala sam se kao da sam odustala od mogućnosti da ponovo izgledam atraktivno postajući mama. Kada bih videla druge žene kako su čiste i doterane, bila bih sigurna da nikada neću nositi drugu odeću osim one za po kući, šminkati se ili srediti svoju kosu. Iako sve ovo zvuči površno, stvarno sam osećala da je deo mog identiteta oduzet i to je bilo uznemirujuće.

Kada bi se sastavile negativne misli, ekstremna iscrpljenost koju sam doživljavala me je stalno pitala da li je Loren pre bebe potpuno nestala od kad je postala mama. Tajno sam se pitala da li će moje telo ponovo biti isto. I nisam mogla da razumem zašto mi niko nije rekao da ću se osećati ovako!

Mnoge žene doživljavaju melanholiju ili promene raspoloženja nakon što dobiju bebu. Dovođenje bebe u kuću je veliko životno prilagođavanje i tu učestvuje mnogo hormona. Za mnoge majke, ova osećanja nestaju nakon nekoliko nedelja i počinju sve radosti majčinstva. U to vreme nisam mislila da je nešto ozbiljnije od toga u pitanju i mislila da sam u nekog magli jer sam bila tako umorna. Ali u retrospektivi, pitam se da li sam doživljavala nešto ozbiljnije što jednostavno nije dijagnostikovano. Između 10 i 20 procenata novih mama doživljavaju postporođajnu depresiju – zato pozivam sve majke da stvarno razgovaraju sa svojim lekarom, partnerom, roditeljima i prijateljima o tome kako se osećaju, tako da mogu da dobiju potrebnu podršku i stručnu pomoć ako je potrebno.

Srećom,  vremenom sam uspela da ponovo ugradim aspekte života koji su bili skrajnuti dolaskom mog sina. Jednom kada su mi rane zalečene, mogla sam da hodam bez osećaja bolesti, a mogla sam i da sednem bez nelagodnosti. Počela sam da se osećam kao „stara ja“. Uložila sam napor da izađem iz kuće i sretnem se sa prijateljicama nekim danima. Ako ne bih mogla da izađem, barem bih razgovarala sa prijateljicama telefonom. Mislim da je veliki deo mojih negativnih osećaja u vezi sa mojim identitetom pogoršao osećaj izolacije koja je toliko česta za nove majke. Povezivanje sa prijateljima stvarno je pomoglo u ublažavanju tog osećaja usamljenosti.

Posle nekoliko meseci, moj sin je počeo da spava više, što je značilo da sam se osećala manje iscrpljeno. Vikendom bih se organizovala da odem na manikir ili masažu kako bih dobila “vreme za sebe”. Pokušavala sam da nađem vremena da izađem ili pročitam knjigu kada bi moj sin uveče zaspao.

Moje porodiljsko odsustvo je završeno i vratila sam se na posao. Moj sin je dobar u toku dana. Muž i ja smo ponovo počeli da izlazimo uveče. Ali istina je da se nisam osećala potpuno kao „stara ja“ dok moj sin nije imao skoro godinu dana. Jasno se sećam dana kada se to dogodilo. Sedela sam za trpezarijskim stolom nakon što sam uspavala sina i telefonirala sa prijateljicom. Taj osećaj iznenada me je obuzeo, kao “opet sam normalna”! Još uvek imam crnu liniju na stomaku od trudnoće, moji mišići nisu toliko u tonusu kao što su bili pre bebe i, uprkos tome što je moj sin spavao celu noć, ja sam i dalje bila mama kojoj je nedostajao san. Sigurno se nisam osećala kao što sam se osećala pre bebe – ti dani su davno prošli – ali osetila sam da sam dostigla novu normalu i osećala sam se dobro.

Postati mama je ogroman blagoslov i ima toliko neopisivo savršenih vremena koje su vam na raspolaganju. Ali to ne znači da treba ignorisati ili poništiti manje lepe ili izazovne delove iskustva.

Želim svim trudnim mamama lak porođaj i oporavak, kao i unutrašnju snagu da podsetite sebe da ste divne i da će teška vremena proći!

 

Izvor: Mother.ly

Prevod: Dragana Martinović

Povezani Postovi

ODGOVORI

Molimo Vas ostavite Vaš komentar
Molimo Vas upište Vaše ime