U šali, moglo bi se reći da se ljudi mogu podeliti na one koji uz gromoglasan smeh aplaudiraju malom detetu koje je izgovorilo psovku, i na one druge, koji kada dobiju decu povedu računa o tome da li će i koliko psovati pred njima. Kada deca psuju otvara se poligon za šalu, jer dete ne razume značenje, koncept i primenu psovke. No, da li je ovakav vid „zabave“ koristan za dete i porodicu?
Desi se, pogreši čovek!
Deca su kao sunđeri, upijaju svaku reč. Čak i kada se veoma trudite da ne psujete pred decom, može se dogoditi da ona u trenutku nepažnje pokupe izraz, frazu, i iskoriste je kada se najmanje nadate! Za tinejdzere, psovke predstavljaju odraz „kul“ stava i ponašanja – uvod u odraslo doba.
Šta je zapravo psovka?
Psovka je reč, izraz ili fraza koja nije opšteprihvaćena i obično se koristi da bismo izrazili ljutnju, bes, razočaranost, prezir, strah, zaprepašćenje, uvredu itd. Psovka predstavlja izražavanje osećanja na jedan neprilagođen, nekulturan način. Često se psovke u govoru tumače kao odraz odraslosti, ležernosti, moći, iako su ustvari odraz nemoći da se osoba izrazi adekvatno i validira svoje emocije.
Kako reagovati kada deca psuju?
Neki stručnjaci tvrde da ako čujete psovku iz detetovih usta, da ne treba nužno odmah reagovati. Ipak, važno je istaći da je mnogo korisnije objasniti detetu da je u pitanju ružna reč koja se ne koristi u vašoj porodici. Ovo je korisno rešenje samo ako se zaista pridržavate onoga što govorite. To znači da sami ne koristite takav izbor reči u svakodnevnom govoru, ili obraćanju bližnjima.
Ukoliko vam se i dogodi da opsujete pred detetom, izvinite se.
Pod tuđim uticajem
Kada se dogodi da dete preuzme navike druge dece iz kolektiva, nemojte prenagljivati. Naročito nemojte kažnjavati dete bez da ste učinili sve da ga prvo edukujete. Navedite dete da izrazi svoju emociju uz 3 prihvatljive reči. Neka se cela situacija pretvori u igru traženja adekvatnog izraza za detetovo osećanje.
Kada dete dođe u godine u kojima može da pomisli da je psovka odraz njegove odraslosti, kroz razgovor istaknite da postoje mnogi načini na koje se „odraslost“ može istaći. Navedite da dete već pokazuje svojim dobrim ( tim i tim) ponašanjem da je „kul“, „veliko“ itd.
Kad mediji vaspitavaju decu
Kada deca psuju, veliki udeo u njihovom izboru reči ima sadržaj koji gledaju na televiziji ili prate preko tableta i telefona. Zato je krucijalno da od kada je dete malo, ponudite mu sadržaj koji po svojoj leksičkoj formi može imati pozitivan uticaj na razvijanje detetovog govora. U uzrastu 8-13 godina, kada deca polako napuštaju koncept gledanja klasičnih crtanih filmova, i prelaze na sadržaj koji je provlačan adolescentima, pred vama je zadatak da takođe usmerite dete u pravcu TV sadržaja koji ne prelazi granicu pristojnosti. Na ovaj način ne prezaštićujete dete, jer ono će svakako doći u kontakt sa rečima i izrazima koji nisu primereni. No, ukoliko postoji vaspitna podloga, te reči nikada neće postati deo svakodnevnog detetovog govora.
Šta ako ništa ne funkcioniše?
U slučaju da ste pokušali sve od gorenavedenog, a smatrate da niste imali uspeha, korisno je da znate da u ovakvom slučaju psovanje kod dece može biti odraz revolta, bunta, lične borbe u odnosu sa roditeljima, zbog kojeg vaše dete psuje. Vreme je da odete malo dalje u razgovoru, eventualno se obratite za stručnu podršku, i saznate uzrok.
Komunikacija između roditelja i dece je osnova korisnog vaspitanja. Lični primer je i u ovom slučaju presudna okolnost pod kojom vaše dete razvija misaone i ponašajne obrasce.
Svi smo nekada opsovali, ali psovka nije svima svakodnevni „začin“ u govoru. Može se izražavati lepše, korisnije, smislenije. Naučite svoju decu kako!
