Jovana Jeremić: Srećna sam što sam ćerkici Lei već obezbedila zdravu budućnost

0
Foto: privatna arhiva

Jovana Jeremić, voditeljka emisije “Parovi” na Happy televiziji neko je koga su gledaoci kraj televizijskih ekrana zavoleli već pri prvom pojavljivanju. Aktraktivna plavuša, pleni svojom inteligencijom i elokventnošću. Pred kamerama je direktna, otvorena i beskompromisna. Kad nije u studiju, svoje slobodno vreme najviše voli da provodi uz supruga i drage prijatelje. Pre nešto više od mesec dana život joj je dodelio i najlepšu ulogu – postala je mama jedna divne ćerkice, kojoj su ona i njen suprug, Vojislav Milošević dali ime Lea. O obrazovanju, karijeri, ćerkici i roditeljskim odlukama Jovana govori za MamaKlik:

Vaša ćerkica se rodila pre nešto više od mesec dana. Kako se sada osećate u odnosu na dane neposredno nakon porođaja? Da li ste više uigraniji, srećniji, ili ste opušteniji i smireniji?

Sada se osećam mnogo sigurnije u sebe. Kada sam bila u drugom stanju, kao i svaka žena, preispitivala sam se da li ću ja to moći, kako ću se snaći, kakva ću biti sa bebom. Srećom, već u porodilištu su mi sve pokazali oko bebe i to iskustvo mi je bilo dragoceno. Naučila sam kako da je prepovijam, kupam, dojim. Sada sam potpuno smirena i sigurna u sebe. Dolazak Lee u moj život je uneo jednu stabilnost. Promenio mi se način razmišljanja u odnosu na vreme kada nisam bila majka. Promenili su mi se prioriteti, sada mi je na prvom mestu da Lea bude srećna i ispunjena, a onda mi to dodatno daje podsticaj za nove pobede u karijeri i na privatnom planu.

Kako sada izgleda jedan vaš dan, kada ste televizijske kamere zamenili trenucima sa bebom?

Dani su nam uzbudljivi i lepi. Imamo svoju rutinu koja je uvek obojena ljubavlju. Lea i ja ustanemo ujutro malo pre mog muža, tada nam sledi dojenje i presvlačenje. Onda skuvamo kafe, čajeve, tada ustane i suprug i počne naše zajedničko, porodično jutro. Nakon toga, sve troje odemo u šetnju i družimo se. U toku dana trudimo se što više vremena da joj pružimo ljubav, tako da nam puno vremena prolazi u maženju i ljubljenju. Nije roditeljstvo samo menjanje pelena, dojenje, hranjenje ili uspavljivanje. Roditeljstvo se najviše krije u poljupcima, zagrljajima, pažnji.

Na Vašim profilima na društvenim mrežama, kao i u mnogim medijima videli smo da Vas je partner opasipao pažnjom tokom trudnoće i da je, nakon porođaja, zaplakao od sreće. Kako se on snalazi u novoj, roditeljskoj ulozi?

Vojislav se sjajno snalazi u roditeljskoj ulozi i mnogo mi pomaže oko deteta. Obožava da se druži sa Leom i već vidim da najviše voli kada je kod kuće da provodi vreme sa njom. Njih dvoje već imaju neke svoje rituale, a to onda ostavlja meni prostora da odem na trening, u kupovinu ili da malo odmorim. Ipak, sve troje najviše volimo kada smo zajedno. Verujem da bebe pamte i osećaju još iz perioda dok su bile u stomaku, tako da se mi trudimo da Leu od najranijih dana obasipamo porodičnom toplinom i ljubavlju.

Foto: privatna arhiva

Porođaj ste jednom prilikom opisali kao iskustvo koja vam potpuno oduzme dah i trenutak koji vas zauvek promeni. Porodili ste se carskim rezom, ali ste sve vreme bili svesni. Kako ste se osećali kada ste prvi put ugledali svoju ćerkicu?

Iskrena da budem, bila sam uplašena zbog carkog reza jer ga nisam planirala. Desio mi se slučajno, faktički sam imala dva porođaja, pošto se Lea rodila dosta nakon termina, pa mi je porođaj bio indukovan. Porođaj je prvo krenuo regularno, čak sam dobila i epiduralnu anesteziju, ali je u jednom trenutku ipak morao da se uradi hitan carski rez. To me je uplašilo jer sam ja neko ko do svoje 27. godine nije primio ni jednu injekciju i pomisao da ću ići na operaciju teško mi je pala. Ipak, tokom carskog reza sam sve vreme bila svesna i tu anesteziju sam izabrala po savetu lekara. Ovo mi je bilo sjajan osećaj, ublažio mi je strah, a i uvećao sreću jer sam odmah mogla da vidim svoju ćerkicu. Kod mene se nije odmah razvio majčinski instinkt, to se desilo tek kad smo došli kući. U bolnici mi je bilo najvažnije da je ona dobro i da je sve prošlo kako treba. A u trenucima kod kuće smo razvile ljubav i uzajamni odnos.

Ostavili ste matične ćelije za svoju ćerku na porođaju. Zbog čega ste se odlučili na taj korak?

Mi kao roditelji se najviše trudimo da decu materijalno obezbedimo i nekako nam je to primarno u životu. Ipak, čini mi se da zaboravljamo da je najvažnije da svom detetu u amanet ostavimo dobro zdravlje, jer je to ono što je najvažnije. Dete kad je zdravo ono će sutra moći i da radi i da zaradi i da se školuje. Zbog toga najviše treba da vodimo računa o zdravlju i o budućnosti. Sigurna budućnost deteta podrazumeva i čuvanje matičnih ćelija. Svim budućim roditeljima preporučujem da se odluče za ovaj korak i to baš u Švajcarskoj banci matičnih ćelija, jer saznanje da ste obezbedili svom detetu nešto tako vredno i važno, nema cenu.

Koliko dugo ste birali banku matičnih ćelija?  Da li je i tu do izražaja došla vaša novinarska crta da svaki izbor pre svega dobro istražite.

Po prirodi sam analitična i pre svakog izbora volim da istražim sve opcije, a pogotovo ako se radi o izboru za moje dete. Kod izbora banke matičnih ćelija, bilo mi je najbitnije da izaberem banku koja mi obezbeđuje sigurnost i visok kvalitet. Važno mi je bilo da se matične ćelije čuvaju na sigurnom mestu, a Švajcarska je, rekla bih, najsigurnija zemlja na svetu. Nedavno je u Srbiji donet i Zakon o ćelijama i tkivima koji propisuje da banke matičnih ćelija moraju da imaju Fact NetCord akreditaciju, a kako Švajcarska banka matičnih ćelija ima ovu akreditaciju, za mene sada nema dileme. Znam da sam donela najbolju moguću odluku.

Odlučili ste se za Švajcarsku banku matičnih ćelija. Zbog čega je ona zadobila vaše poverenje i šta je to što je izvaja od drugih banaka?

Pre svega tim lekara i medicinskih radnika koji rade u nihovom predstavništvu ulio mi je poverenje. Objasnili su mi koliko Švajcarska banka matičnih ćelija vodi računa o sigurnosti i kvalitetu svakog uzorka, kako on ne bi promenio svojstva ni kvalitet tokom godina, ali i kako bi on u svakom trenutku bio spreman za upotrebu i lečenje ako do toga dođe. Već sam istakla i da mi je Fact NetCord akreditacija, sa kojom jedino mogu da posluju banke matičnih ćelija u Srbiji, a koja  predstavlja svetski standard, ulio dodatno poverenje. Odmah sam osetila da je Švajcarska banka matičnih ćelija jedinstvena na tržištu i bila sam potpuno sigurna u svoju odluku da im ukažem poverenje.

Vi ste master nauka, a na Pravnom fakultetu u Beogradu ste imali prosečnu ocenu čak 9,6. Od nedavno ste i član Saveta za spoljnu politiku Republike Srbije. Koliko Vam je u životu bitno obrazovanje i da li ćete tako vaspitati i ćerku?

Znanje je moć – to je nešto što me je oduvek vodilo u životu. I kada sam učila, često do jutra, kada sam imala podočnjake, kada su svi oko mene izlazili i provodili se, to je nešto što sam uvek sebi govorila i bodrila se. Neko sam ko je u Beograd došao sa strane, nisam imala nekog ko će mi pomoći do sebe same i zbog toga sam se uvek trudila da nadmašim sopstvene granice i da uspem. Ćerku ću svakako učiti da u znanju leži moć, ali i da je podjednako važno da bude snalažljiva, spremna na rizik i na hrabre odluke. To je ono što čini pobednike.

Foto: privatna arhiva

Kako usklađujete sve svoje obaveze kao žene koja ima zavidnu karijeru, visoko obrazovanje, a koja je nedavno i postala majka?

Tokom dana pravim raspored, zapisujem svoje ciljeve na nedeljnom i mesečnom nivou, a često i na kvartalnom i tako sve stižem i postižem. Raspored mi pomaže i da odredim šta su mi prioriteti. Selektovala sam ljude oko sebe, u smislu da se trudim da poklanjam pažnju samo pravim ljudima, volim da se okupiram, ali samo kvalitetnim obavezama i temama. Ne dozvoljavam da mi nešto što mi ne prija oduzima vreme ili snagu, a to je posebno važno pogotovo sad kad sam majka i kad mi je svaki trenutak dragocen. Najvažnije je slušati sebe i slediti svoje osećaje i ciljeve.

I za kraj, Jovana – Znamo da su slobodni trenuci u životu majke male bebe vrlo retki. Kako ih vi koristite i koja to sitna zadovoljstva sebi poklanjate?

Mislim da je već poznato da je meni zdrav život veoma bitan. Puno ulažem u zdravu ishranu i treniranje. Kada je moja ćerkica došla na svet, nisam ni pomišljala da se odreknem treninga. Ne samo zbog toga što je to vreme koje posvećujem sebi, već i zbog toga što se, zahvaljujući vežbanju, osećam srećnije, snažnija sam i lakše koračam kroz sve izazove koje roditeljstvo nosi. Svoje slobodno vreme koristim za trening, trenutno idem na pilates. Volim da čitam, da pišem, a kuvanje obožavam. Kuvam svaki dan, to me opušta. Često volim da pravim i kolače, iako ih retko jedem, ali obožavam da ih pravim za druge, a posebno za svog muža i porodicu.

MamaKlik.rs

Povezani Postovi

ODGOVORI

Molimo Vas ostavite Vaš komentar
Molimo Vas upište Vaše ime