Dva brata, dva sveta, dva karaktera

0
Dva brata,dva sveta

Kada dete počinje da pokazuje svoj karakter?

Nisam siguran.

Viktor će uskoro 16 meseci i često čujemo komentare tipa: “Bože, isti Luka!“ (brat, stariji skoro pa tačno dve godine).

 

Tata u dilemi…

Kako je moguće da neko sa godinu i kusur dana uopšte ima „svoj svet“ i posebno da je totalno različit od sveta rođenog starijeg brata koji ima tri godine i isti kusur dana?

Viktor ni jednu jedinu noć, od kada je došao na svet, nije prespavao na miru. Buđenje i do nekoliko puta noću, od malog negodovanja do nečega što je Anu i posebno mene više puta zabrinulo. Sami smo ga pravdali sa: gladan, grčevi, zubići… Očigledno je nešto više od toga, svašta čitamo ovih dana. Samo da ponovim: svaku noć od kada je rođen.

Luka je prvu, celu noć prespavao sa nepunih šest meseci. Možda ovo nije karakterna osobina, ali jeste nešto što ih odlikuje.

Luka je jedno veselo, pitomo, mudro i sve kreativnije dete. To veselo i pitomo smo registrovali odavno, ali u nedostatku komparacije nismo imali pojma koliko to njega definiše.

Viktor je glasan, drčan, uporan. Njegov smeh je najglasniji u zgradi. Smeje se zarazno i onako „kao sa reklame“. Kod njega je sve intezivno. Tako je i na „drugoj strani medalje“. Drži prvo mestu u kategoriji „Najglasniji u zgradi“ i u potkategoriji „ Plakanje“. Već sam jednom napisao da je to urlanje. Definitivno preciznije opisuje. Mnogo pre Luke je pokazao želju da sam jede kašikom. U pokazivanju želje ume da bude izuzetno uporan. Viktor je u stanju da se deset minuta „svađa“ i odbija hranu ako nije po njegovom (a izuzetno voli da jede i zato je pre prvog rođendana nosio stvari sa oznakama od 18 do 24 meseci). Kako mu se „uvali“ escajg u ruke, tako se smiri i kreće u nešto što će jednog dana ličiti na korišćenje kašike.

dva brata,dva sveta

Pretpostavljate da se posle tih aktivnosti sve u njegovom okruženju od jednog metra može prati, usisavati, krečiti…

Luka je pre prvog rođendana ozbiljno šetao uz malu pomoć, a sa petnaest meseci je to već bio stabilan hod.

Viktor ovih dana pravi prve samostalne korake. Do skoro se pridržavao uz nameštaj i prelazak od kreveta do stola izgleda kao kretanje Spajdermena. Proceni razdaljinu, ispruži se koliko može i tek kada je siguran da je dotakao oslonac na drugoj strani otisne se. Ako izostane kontakt sa osloncem, sledi bezbedno ateriranje na guzu, malo puzanja pa podizanje na drugoj strani. Znam da postoji neko takmičenje u brzom puzanju. Siguran sam da bi Viktor jako dobro stajao na kladionicama. Znam da bi bio veliki problem ubediti ga da bilo šta uradi, ali što se tiče same brzine bez razmišljanja se možete kladiti na njega.

Luka je vrlo malo puzao. Prvo je išao u „rikverc“, ali je vrlo brzo počeo da se podiže i prohodao.

Obojica vole muziku i reaguju na nju.

Luka se raduje i sve češće traži „gitare“ (to znači da hoće AC/DC – opaska autora).

Viktor reaguje na muziku kao da ima kafanskog staža za crni pojas. Kada ga neka muzika „pogodi“ istog sekunda su obe ruke u vis i ispruženi kažiprsti. Nemam pojma odakle mu to. Na špicu serije „Državnog posla“ ima intezivnu reakciju. Ako se nekada setim da to snimim slutim „viral“.

Luka je od malena omađijan televizijom. Jednom prilikom, baš u vreme dok je trajao proces stabilizacije hoda, zagledao se u TV toliko da je potpuno promašio sto tražeći oslonac rukama i zviznuo na nos. Viktor gleda TV ako ima neka muzika, mada reaguje i na radio.

Od kako je rođen shvatio sam način kako Luku mogu da zasmejem, zainteresujem, zadobijem njegovu pažnju. Njegov mlađi brat je za mene još uvek misterija.

Dva brata, dva sveta, dva karaktera.

Izvor: Patak blog

ODGOVORI

Molimo Vas ostavite Vaš komentar
Molimo Vas upište Vaše ime