Dečiji strahovi su česti i spadaju pod deo sasvim normalne razvojne faze. Korisno je da ih kao roditelji ne potcenite ali i ne precenite, jer jedino jasna percepcija situacije u kojoj se vaše dete nečega boji, može vas dovesti do dugoročnog rešenja.
Pokušajte da izbegnete popularnu roditeljsku reakciju:
„Ma daaaaaaj…kako možeš da se plašiš____!!! Pa, to je samo _____! Hajde, možeš ti to!“
Ono što je za vas „samo mrak“ ili „ samo pas“, za dete može biti vrlo uznemirujuće.
Šta je strah?
Strah je prirodna i normalna emocija koja čoveka navodi da se zaštiti od potencijalno opasnih situacija.
Čemu strah služi?
Zadatak straha je da nas održi u životu, odnosno, njegova primarna svrha je preživljavanje.
Kakvi strahovi postoje?
- Urođeni – strah od naglog zvuka i strah od gubitka tla pod nogama
- Stečeni – svi ostali strahovi
- Razvojni – tipična vrsta strahova za određen uzrast i fazu razvoja kod dece
Pratioci straha
- Fobije – kontinuirano preterane reakcije koje uključuju strah, od nekog objekta, situacije, osobe ili životinje, koji ni na jedan način ne moraju predstavljati realnu opasnost
- Anksioznost – Iako je anksioznost široko polje, suštinski ona predstavlja strah od straha, strah od posledice, ne toliko od okolnosti. Anksioznost se može javiti kada osoba/dete preceni realnu opasnost i potceni sopstvene mogućnosti da tu okolnost prevaziđe.
Razvojni strahovi kod dece:
Od 0 – 7:
Kod beba i male dece, strah može biti izazvan jakim, neočekivanim zvucima, ali i zraci svetosti mogu izazvati strah kod male dece. Strah od nepoznatog, kao i strah od odvajanja, deo su razvojne faze u prvim mesecima.
Kada dete napuni dve godine, može početi da se plaši životinja ( strah od kuce na ulici, golubova itd.) Dete može pokazati i neprijatnost kada se uključi fen ili usisivač ( ovo se može nadovezati na urođeni strah od iznanadnog, naglog zvuka). U ovoj fazi možete primetiti strah od vode ( more, kupanje).
Treća i četvrta godina su rezervisane za čuveni strah od mraka! Ali i doktora, veštica, baba-roga, čudovišta koja žive ispod kreveta itd.
Sa pet godina deca se mogu plašiti pasa, malo jače nego što je to bilo u drugoj godini. U ovom period dolaze i strahovi od grmljavine, oluje, (prirodnih pojava), povreda.
U šestoj i sedmoj godini se javlja strah od smrti bližnjih, bolesti, strah da će se dete izgubiti, strah od samoće ( odbijanje da se samostalno boravi u prostoriji, ili da se ostane sam kod kuće).
Školski period:
U toku osnovne škole, deca se mogu plašiti neuspeha, saobraćajnih nesreća, lopova, starijih đaka, zmija, buba, požara…
Tinejdzeri imaju često egzistencijalne strahove, strahove vezane za rat i neizvesnost, seksualne strahove…
Život sa strahom
U zavisnosti od toga koja je vrsta straha u pitanju, kako se strah manifestuje, koji je intenzitet i trajanje, kvalitet detetovog života može biti narušen. Važno je da kada su u pitanju dečiji strahovi, roditelji ne doprinose čitavoj situaciji tako što će spontano i ne-zlonamerno ismevati dete, nipodaštavati njegov strah ili pokušavati da ga uporno suoče sastrahom, na brzinu. Roditelj ne treba da ignoriše kada vidi da je kvalitet detetovog života nrušen zbog nečega što ga plaši.
Strah može biti i nasledan, ali se uopšte ne mora pojaviti ukoliko dete raste u podržavajućoj sredini.
Dečiji strahovi su nešto što možemo možemo prevazići kada se polako i usmereno suočavamo sa njim. U ovome prednjači kognitivno-bihejvioralni pristup, odnosno REBT terapija.
Pre nego što pomognete svom detetu, važno je da se sprijateljite sa sopstvenim strahovima…
