Bolje na minusu nego u toplim igraonicama

0

Odgajanje dece svakako se razlikuje od države do države i čini se da neke stvari koje nama u Srbiji ne bi pale na pamet negde drugde su sasvim normalne.

U Švedskoj, na primer, potpuno je normalno da bebe borave napolju na vrlo niskim temperaturama, pa ćete čak videti da bebe ostaju dobro „spakovane“ u kolicima da dremaju napolju ispred kafića dok roditelji unutra ili napolju s njima sede i ispijaju tople napitke.

Takvu sliku nećete zateći u Srbiji jer deluje kao da se svi plašimo hladnoće i prirodnih uslova koji stižu sa različitim godišnjim dobom. Naši roditelji će radije uvesti bebu u zagušljivu prostoriju kako bi popili kafu nego što bi sedeli napolju na zimi. Štetnost prostorije u kojoj se puši je daleko veća za bebu nego hladnoća od koje ne može da se razboli vaše dete ukoliko je adekvatno obučeno.

Ukoliko se dete prehladi napolju jer nije dobro obučeno, to dovodi do slabljenja imuniteta, koji je tada podložniji virusnim i bakterijskim infekcijama.

Kako dođe hladno vreme, svedoci smo da su parkovi pusti, dok su tržni centri i igraonice puni dece. Roditelji kao da nisu svesni da je opasnost od razboljevanja upravo veća u ovim zatvorenim prostorijama sa mnogo ljudi.

Kako bismo stali na put verovanju da zimi ne treba da izlazimo na svež vazduh sa decom, razgovarali smo sa prof. dr Branimirom Nestorovićem, pulmologom na Univerzitetskoj klinici „Tiršova“, koji je za Super ženu otkrio nekoliko stručnih saveta.

Da li bebe mogu da se razbole od hladnoće?

Kada dođe hladno vreme, učestalost respiratornih infekcija zaista poraste (kako svako zna). Ali, nije u pitanju sam pad temperature. Jedna velika 2002 metaanaliza (pažljiv pregled medicinske literature) na ovu temu je zaključio da samo rashlađivanje ne povećava rizik od prehlade. Izgleda da je značajnija brzina kojom dođe do promene temperature. Ako temperatura brzo padne, pri izlasku napolje doći će do skupljanja krvnih sudova na sluzokožama disajnih organa, što ih čini podložnijim infekciji. Sličan efekat se leti može zapaziti kod osoba koje ulaze u prostorije sa jako niskim temperaturama, usled uključenih klima uređaja. Stoga, ako ste aktivni napolju (deca koja se igraju imaju toplu kožu i sluzokožu, pa im hladnoća ne smeta), rizik od infekcije nije posebno povišen. Drugi razlog čestih infekcija je socijalan, ljudi u hladnim periodima godine provode više vremena unutra, pa se virusne infekcije lakše šire. Većina respiratornih virusa nije otporna više od jednog sata na temperaturama ispod nule, pa boravak na hladnom u stvari smanjuje rizik od infekcije. Nasuprot tome, respiratorni virusi na temperaturama oko 20 stepeni mogu da budu infektivni i desetak sati. Stoga nije prevencija infekcija da deca ne izlaze na hladno, već u pranju ruku i čestoj primeni alkoholnih vlažnih maramica, koje dezinfikuju ruke.

Koliko sati dnevno bebe i deca treba da provode napolju?

Pri temperaturama do minus 10, stvaranje toplote je takvo da nema negativnih efekata na funkcionisanje imunog sistema deteta. Štaviše, radovi su pokazali da boravak do 60 minuta uz igru umerenog intenziteta, dovodi do suzbijanja skoro svih zapaljenskih oboljenja kod deteta. Ako roditelji primete da se dete trese od hladnoće, trebalo bi ga odmah uvesti unutra, jer je tada organizam pod stresom, koji ima negativan efekat na imuni sistem.

Koliko je za najmlađe štetan boravak u prostorijama u kojima se puši?

Potrebno je maksimalno izbegavanje izlaganja dece duvanskom dimu, jer veoma povećava rizik od dobijanja gripa i drugih infekcija disajnih organa. Jedna studija sa Jejla (čuveni univerzitet u SAD) iz 2009. je pokazala da deca izložena duvanskom dimu češće oboljevaju od virusa, a kada se razbole imaju težu kliničku sliku i više komplikacija. Već izlaganje dozi od 2 cigarete dnevno tokom dve nedelje je bilo udruženo sa slabljenjem imunog sistema. Štaviše, nastupalo je prekomerno zapaljenje disajnih sluzokoža.

Vaš savet za jači imunitet zimi?

Recept za ređe prehlade tokom zime je jednostavan. Svakodnevni boravak napolju sat vremena, uz igru, dobru odeću, koja sprečava znojenje deteta, slojevito odevanje. Ne treba preterivati sa količinom odeće, jer dete ne može da se igra u njoj, a znojenje povećava rizik od oboljevanja. Obavezna je kapa na glavi, ako je temperatura ispod minus 10 šal preko usta (da se spreči rashlađivanje usne i nosne duplje). Topla, udobna obuća, da noge ne budu vlažne. Po povratku u stan, obavezan topli napitak i presvlačenje. Obilan unos svežeg voća i povrća (sve obojeno voće, aronija, borovnica, sok od crne zove, kupine) sadrže velike količine antocijanina koji su odlični antivurusni lekovi. Dodatak vitamina D (najbolje u obliku ribljeg ulja, jer će tako organizam stvoriti iz njega vitamin D koliko mu treba), šargapera (vitamin A), neki preparat sa mikroelementima (cink, bakar, jod i selen, magnezijum). Izbegavanje zagušljivih prostorija u kojima se puši. Obavezan san u trajanju od najmanje osam sati. Često pranje ruku i umivanje, da se odstrane virusi sa kože.

Izvor: superzena.b92.net

ODGOVORI

Molimo Vas ostavite Vaš komentar
Molimo Vas upište Vaše ime