7 osećanja koja nas prate dok nam je dete u vrtiću

0
Foto: pixabay.com

Vrtić – mesto koje kod roditelja budi toliko mnogo osećanja. Ona posebno obuzimaju mame, zbog toga što su upravo mame te koje sa bebom provode svaki dan njenih prvih godinu dana, a nekada čak i duže. Za mame, ali i žene generalno, se smatra da su emotivnije, ali mi znamo da jaka osećanja ne zaobilaze ni muškarce, pogotovo ako su njihova deca u pitanju.  

I bilo da vaše dete kreće u vrtić sa godinu dana, dve ili tri, bilo da vam je ovo prvo ili treće dete – od emocija nikako niste pošteđeni. Ponekad se javljaju čak iako vaše dete odavno ide u vrtić i lepo se adaptiralo na njega.
Emocije možete da negirate, da krišom skrivate uzdahe, brigu ili suze radosnice, ali najbolje je da im se prepustite. Jer – svakog roditelja su barem ponekad obuzela ova osećanja:

1. Tuga
Da li postoji mama koja nijednom nije zaplakala zbog deteta u vrtiću? Na početku će vas pratiti tuga i razmišljanja “O ne, on je toliko mali, ima tek 15 meseci… On je još uvek moja bebe, tek je prohodao. Zašto moram na posao… Zašto on mora u vrtić”…
Ipak, čak i kad se vase dete uspešno adaptira na vrtić, tuga vas neće napustiti. Javiće se uvek kad vam dete ispriča čak i najmnaju sitnicu zbog koje bilo povređeno ili se osećalo lose u vrtiću – kada mu je neko uzeo igračku ili nije želeo da se igra sa njim. Vaše dete će ovu situaciju verovatno vrlo brzo preboleti, a vi ste ti kojima će ovo još dugo buditi tugu u grudima.

2. Postavljanje pitanja
Ah, koliko se samo pitanja roje u našoj glavi “Da li smo izabrali dobar vrtić? Da li će vaspitačice umeti da se nose sa detetovim temperamentom? Kako će da zaspi bez svog krevetića? Šta ako izgubi dudu? Kako se će druga deca ponašati prema njemu? Da li je u vrtiću dovoljno jeo”…
Odgovore na neka od ovih pitanja možete da dobijete tokom roditeljskih sastanaka u vašem vrtiću. Lošija je opcija da zovete vrtić kad god vam nešto padne na pamet da pitate. Ipak, većina ovih pitanja su samo posledica brige u vašoj glavi, i na većinu njih nećete dobiti odgovor, ali je važno da se opustite, da verujete vrtiću, vaspitačicama i svom detetu. Vaše dete raste, budite srećni zbog toga!

3. Nedostajanje
Odvedete dete u vrtić i niste ni zatvorili vrata, a već vam se u glavi javlja smešna scena od tog jutra ili neki biser koji je vaš mališan izjavio. Na putu do posla, u prevozu, na svom mobilnom telefonu najčešće gledate dečje slike. U pauzi za ručak prepričavate koleginici kakav slatki nestašluk je vaš mališan opet smislio, a čim završite posao trčite po njega u vrtić. Znamo – nekada jedva čekate da vase dete ode u vrtić, da uzmete malo predaha, a onda vam nepodnošljivo nedostaje i svake sekunde mislite na njega.

4. Ponos
Da ne bude da vrtić budi samo tužne emocije kod roditelja, mnoge mame i tate će posvedočiti da nikada toliko ponosa nisu osećali kao dok su gledali svog mališana kako recituje najdužu pesmu na novogodišnjoj predstavi ili kad vaspitačice kažu koliko je samostalan i zreo kada ode na zimovanje sa vrtićem. Mama i tata, iako nekad sumnjate u sebe, vi radite dobru stvar.

5. Strah
Pred detetom se trudimo da izgledamo neustrašivo, ali toliko nas toga u vezi sa njegovim odrastanjem plaši. Da li će se dete u vrtiću povrediti? Šta ako padne sa one visoke penjalice? Da li će mu se nešto desiti dok nije pored nas, šta ako se razboli? Milion ovih i mnogih drugih strahova. Kao i pitanja, i ove strepnje najčešće nisu realne, ali su tako tipične za svakog roditelja. Ljubav i briga – sve to ide u paketu, zar ne?

6. Olakšanje
Ponekad je roditeljima teško da priznaju (čak i sebi), ali mnogi od njih osete veliko olakšanje kad njihovo dete krene u vrtić. To znači da je konačno došlo vreme da mama krene na posao, ili da ima više vremena da se posveti kući i obavezama oko nje. To obično podrazumeva češću komunikaciju sa odraslim ljudima, što verujemo da, nakon mnogo dana provedenih samo sa bebom, svakoj mami prija.
Zahvaljujući vrtiću moguće je da će mama i tata imati više vremena da se posvete jedno drugom ili će makar biti odmorniji.

7. Griža savesti
Budimo iskreni – nekad nam vrtić dođe kao spas. Ipak, nema roditelja koji nije osetio grižu savesti zbog toga što je njegov mališan u vrtiću. Ponekad se osećamo kao da ga šaljemo na neko grozno mesto, a ne tamo gde je pažen, gde ima drugare i lepo se igra. Griža savesti je posebno prisutna ako roditelj ne radi, ili je tih dana ostao kod kuće.

Jasmina Gavrilov Dražić

Povezani Postovi

ODGOVORI

Molimo Vas ostavite Vaš komentar
Molimo Vas upište Vaše ime