6 načina kako da podignete optimistično dete

0
Foto: pixabay.com

Pitate se kako podići optimistično dete? Deca koja vide čašu kao polupunu bolje odgovaraju životnim izazovima – i srećnija su . Evo šest saveta koji će vam pomoći da razvijete vedar pogled na život.

Postoji mnogo razloga da se podstakne optimizam kod dece, uključujući dugotrajne pozitivne uticaje na njihovo mentalno i fizičko blagostanje. (Da li ste znali da je optimistima mnogo veća verovatnoća da će živeti preko 100 godina?) Ali kako podići optimistu? Primenite, za početak, ovih šest saveta i posmatrajte efekte koje će imati i na ostatak vaše porodice.

1. Prestanite da se žalite

Melisa Baldauf često zatekne sebe kako glasno, dok vozi sinove, uzrasta od dve i četiri godine, kroz kišu u Sijetlu, izražava brigu. “Nikada nećemo stići tamo”, govorila bi, ili “Uvek krenemo kasno”. Fokusiranje na negativne misli i frustracije klasični je pesimizam. Što više jadikujete zbog novca ili teškog dana na poslu, veća je verovatnoća da će vaša deca naučiti isto. Umesto toga, pokušajte da pričate o stvarima koje se dobro odvijaju (“Danas sam baš bio dobar na poslu” ili “Danas sam imao divan susret u pošti”). Tokom večere Džen Mekriri, majka iz Filadelfije, igra “ruže i trnje” sa svojim devetogodišnjim blizancima. Svaki učesnik otkriva najbolju i najgoru stvar koja im se dogodila tog dana. Cilj je da se usredsredite na pozitivne, umesto da se vajkate oko negativnih stvari. Omiljeni deo za Mekriri je poslednji krug: “Svi iskažemo po jednu nadu za sutra”, kaže ona.

 

2. Postavite visoka očekivanja

Čak i pre nego što su joj sinovi pošli u vrtić, Prisila Bejker je počela da postavlja listu zadataka iznad prekidača za svetlo u dečjim sobama, podsećajući ih da srede krevet, da se obuku, operu zube i urede sobu. “Nije im bilo dozvoljeno da dođu na doručak dok ne obave sve zadatke”, kaže Blekburg, mama iz Virdžinije. Dok je prvobitno nameravala da radi skraćeno, Bejker je brzo shvatila da njeni momci takođe imaju koristi od rutine. “Sišli bi dole svi uzbuđeni i rekli: Mama, stvarno smo dobro namestili krevet. Dođi proveri. Osećali su se tako ponosni”, kaže ona.

Deca neće razviti optimističan, “mogu da uradim” stav, ako nemaju priliku da dokažu svoju vrednost. “Poveravanje zadataka deci čini da se osećaju sposobnim”, napominje profesor Tamar Čanski, dečji psiholog i autor knjige “Oslobađanje deteta od negativnog razmišljanja”. Dužnosti moraju biti primerene uzrastu, pošto je poenta da deca uspeju da ih ispune. Dvogodišnjak može da pokupi svoje igračke, trogodišnjak može da stavi prljavu odeću u korpu, četvorogodišnjak može da nosi tanjir do sudopere, petogodišnjak može da isprazni kantu za smeće, a šestogodišnjak može da sortira veš.

 

3. Podstičite razumno preuzimanje rizika

Svi se borimo s tim koliko da zaštitimo našu decu od povređivanja (ili osećaja povređenosti). Neugodno je pred prijateljima pasti sa prečki sa kojih treba da visite ili da se pridružite hokejašima kada ne znate da klizate, te je prirodno da želite da zaštitite svoje dete od ovakvih situacija. No, obeshrabrivanje da se bavi aktivnostima u kojima možda nije tako uspešan kao druga deca podriva detetovo samopouzdanje, a ohrabruje pesimizam.

Jednostavno, morate da počnete da popuštate uzde, naglašava porodični savetnik doktor Majkl Tompson, autor knjige „Porodična bolest i sreća: Kako odvojenost od roditelja može pomoći deci da rastu“. Dozvolite vašem predškolcu da se samo igra u dvorištu ili da bez vas ide na izlet sa vrtićem. Vremenom, povećavajte rizike, poput penjanja na kameni zid na sajmu ili odlaska na kampovanje s noćenjem. “Ne želite da se vaše dete plaši da proba nove stvari”, kaže dr Tompson. “Želite da dođe kući i kaže: Mama, uspeo sam!”

 

4. Sačekajte pre nego što reagujete

Kad je doktorka Rejvič čula da je vršnjakinja nazvala njenu ćerku debelom, prva pomisao joj je bila da pozove roditelje devojke, ali ona se tu zaustavila. “Želela sam da naučim Šejnu da sama bude svoj zastupnik”, kaže ona, pa su razmatrale šta bi Šejna mogla da kaže sledeći put u takvoj situaciji. Kada se ona dogodila, Šejna je imala pripremljen scenario: “Broj jedan, nisam debela. Broj dva, to nije lepo reći prijatelju.”Druga devojka se izvinila, a Šejna je došla kući osećajući se osnažena. Ograničavanje zaštitničkog poriva “mame medvedice” zahteva ogromnu samokontrolu. Kada vaše dete pokušava da izgovori novu reč ili dugo uklapa deo u slagalicu, lako je brzo intervenisati. “Ali puštanje da dete pokuša da rešava stvari bez vaše pomoći povećava njegov osećaj dovršenosti zadatka i čini ga optimističnijim o tome šta će moći da učini u budućnosti”, kaže dr Rejvič.

 

5. Prihvatite borbu

Kada se moja Bler, prvak, trudi nad radnim listom, često uzvikuje u razočarenju: “Ja sam loša u matematici!”. Nažalost, i samo jedan neuspeh može biti dovoljan da se u detetu zakuva trajni osećaj vlastitih nedostataka: “Nisam pametan”, “Nula sam za fudbal”, “Ne umem da crtam”.

Da biste sprečili ove vrste zaključaka, pokušajte da promenite detetovu perspektivu, kaže psiholog dr Endru Šate, kreator programa obuke za nošenje dece sa izazovima. Da biste pozitivno preusmerili njegove misli, možete reći: “Novi sportovi su u početku teški za učenje”, ili “Znam da još ne možeš da očitaš vreme, ali moći ćeš.” Stavite mu do znanja da on nije jedini (“Mnogo dece u tvom razredu se oseća frustrirano kao i ti “, ili “I meni je bilo teško kad sam počeo da učim oduzimanje”). Pomozite mu da očuva nadu navodeći druge veštine kojima je ovladao: “Seti se kada nisi umeo da čitaš i koliko je to tražilo napora. Uspećeš i u ovome!”.

 

6. Budite realni

Kada se porodica Trejsi Rajnert preselila na Floridu, njen šestogodišnji sin Met imao je početnih problema da se uklopi. “Nemam prijatelje”, žalio se majci. Da bi ga ohrabrila, namerila je da mu kaže: “Imao si puno prijatelja u Nju Džersiju, a kada deca saznaju kakav si fenomenalan dečak, utrkivaće se da budete drugari.”. No, ugrizla se za jezik jer nije htela da mu da lažnu nadu. Pametan potez. “Deca mogu da prozru takvu vrstu jačanja samopoštovanja”, kaže Dr Šate. Ironično, uveravanje vašeg deteta da će sve ispasti odlično često ima suprotan efekat. “Optimizam zapravo zahteva da razmišljanje bude više realistično nego pozitivno”, dodaje dr Čanski. “Na taj način vaše dete je spremno za sve sa čime se bude suočilo.”

Na kraju krajeva, ako deca u Floridi ne bi počela da se druže sa Metom, on bi mogao da zaključi da on baš i nije tako sjajan momak. Umesto toga, majka je s njim obavila iskreni razgovor. “Izazov je preseliti se u novo mesto i iznova početi”, objasnila je ona. “Za stvaranje prijateljstva potrebno je vreme.”Nakon toga je Met prestao da se žali i preduzimao je aktivne korake da reši problem. Zamolio je mamu da ga odvede do najbližeg igrališta nakon škole i da ga pusti da vozi bicikl po naselju kako bi upoznao decu koja su živela u blizini. U sledećim nedeljama stekao je nekoliko novih drugara. “Odjednom je shvatio da će stvar da proradi”, kaže Rajnert, “a kroz to je i mene naučio nekim stvarima o optimističnosti.”

Izvor: Parents.com

Prevod: Dragana Martinović/MamaKlik.rs

 

7. Povezani Postovi

ODGOVORI

Molimo Vas ostavite Vaš komentar
Molimo Vas upište Vaše ime