4 stvari koje bih volela da mi je neko rekao o prvoj godini roditeljstva

0
Foto: pixabay.com

Naravno, ništa me nije moglo pripremiti za euforičnu, vrtložnu, neprospavanu radost kakva je prva godina roditeljstva. Drugim rečima, bila sam spremna za neprospavane noći, bila sam spremna za nepremostivu ljubav, bila sam čak pripremljena za osude i neadekvatne savete, ali neke stvari bih volela da sam znala pre nego što sam dobila decu.
Evo šta bih volela da mi je neko rekao još dok sam bila trudna:

1. Da svi preteruju kada govore koliko (i gde) njihova deca spavaju

Kad je moj sin imao oko šest nedelja, srela sam dugogodišnju poznanicu koja je imala nedelju dana mlađu bebu od moje. “Moj sin spava osam sati neprekidno”, rekla mi je veselo. Kada sam je pitala o ovome nekoliko meseci kasnije, otkrila mi je istinu – samo jednom je spavao sedam i po sati, a svake druge noći u životu budio se više puta i često je rano ujutru završavao u krevetu između roditelja.

ISTINA: Većina mladih mama voli da se nadmeće i zbog toga često imaju tendenciju da preuveličavaju dobre stvari, a umanjuju loše. Na primer, čujete kako je nečije dete prespavalo celu noć u svom krevecu (jednom), a ne čujete o tome kako se najčešće budi i cik zore i budi sve ukućane.

2. Da ću živeti u stalnom strahu i imati paranoične misli

Autorka Elizabet Stoun jednom je napisala: “Imati dete … to je odlučiti da vaše srce bude izvan vašeg tela.” Shvatila sam da je ovo istina još od trenutka kada smo izašli iz porodilišta. U prvim danima roditeljstva sam se često pitala: Da li će moje dete prestati da diše u snu? Da li će njegovo ćebence da mu zapuši nos? Da li neko može da se popne kroz naš prozor i ukrade ga dok se ja tuširam? Moj um je otišao na mračna mesta, mislila sam da sam luda, ali ono što nisam znala je koliko je ta paranoja normalna.

ISTINA: To je nešto kroz šta sve mame prolaze, mi jednostavno ne pričamo o tome zbog straha da ne narušimo nekome raspoloženje. Moja deca sada imaju tri godine i godinu dana i volela bih da mogu da kažem da su ovi strahovi prošli, ali nisu i nikada neće. Moje srce je izvan mog tela i ja sam prihvatila to.

3. Teorije u knjigama često umeju da budu gomila gluposti

Moj sin je prohodao tek sa 18 meseci. Moja ćerka je hodala i slagala kockice sa 11 meseci. Da li to znači da je ona pametnija od njega? S druge strane, sin je progovorio pre ćerke i mnogo bolje je sklapao rečenice. Kad se setim koliko sam vremena izgubila čitajući knjige o tome kad dete treba da hoda, kad da priča, da bih shvatila da je svako dete individualno.

Istina: Volela bih da sam unapred znala koliko su individualne sve preporuke i teorije koje knjige propisuju o deci i da je sasvim u redu da jedno dete prohoda sa 11 meseci, a drugo sa godinu i po dana. Dokle god pedijatar i fizijatar kažu da je sve u redu, nemojte svoje dete porediti ni sa knjigama, ni sa drugom decom.

 

4. Roditeljstvo je intuitivno

Kada sam bila trudna, svi su hteli da mi daju knjige: knjige o dojenju, knjige o spavanju, knjige o vezivanju. Većinu tih knjiga je vredelo čitati. Međutim, knjige su mi dale pogrešan utisak da je roditeljstvo nešto što se može naučiti ako se samo čita o tome. Ipak, u roditeljstvu mnogo toga dolazi prilično prirodno. Moje telo je znalo da drži dete. Znalo je kad beba želi da spava. Naprasno sam se setila sam se svih uspavanki od pre trideset godina. Moje telo je samo znalo da čuva bebu.

ISTINA: Mamama znače sve korisne informacije koje dobijaju iz knjiga, svi saveti bliskih prijateljica. Drago im je ako uz sebe imaju podršku, ali im treba ukazati da najviše slušaju sebe, svoj osećaj i instinkte. Nove mame treba ohrabriti da više imaju veru u sebe.

Izvor: Huffingtonpost.com

Prevod: Dragana Martinović

 

5. Povezani Postovi

ODGOVORI

Molimo Vas ostavite Vaš komentar
Molimo Vas upište Vaše ime